Анали Правног факултета у Београду
ФРАНЦУСКО-ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПРАВНИЧКИ ДАНИ
65
гућава анархија у привреди и обезбеђује правилан развој произведшее снага. Друштвени план претставља, према томе, инструмент за распоређивање произведшие снага, за расподельиваше резултата друштвеног рада у општедруштвеним размерама. Друштвени планови политичкотериторијалних јединица састоje се из два дела: Први део оадржи анализу стања привреде у прошло] годный, као и смернице за развитак привреде и економске политике у години за коју се друштвени план доноси. Друти део садржи одредбе о економсским инструментима и мерами За усклађивање привредног развоја у циљу оствареша предвиђеног развитка привреде и економске политике. Тако, например, Савезни друштвени план за 1957 садржи одредбе о: амортизации; камати на основна средства; камати на фонд обртних средстава; кредитном билансу и камати на кредите; порезу на промет; опорезивагьу и расподели добити привредних организација; платама радника и службеника привредних организација; доприносу за социјално осигурагье; порезу на доходак; земљарини; мерама за регулисање извоза и увоза; овлашћењима за предузиманье мера у циљу регулисања тржишта; наносима са којима могу располагати инвестициони фондови; фонду обртних средстава привредних организација; средствима фонда регреса и дотацијама; расходима и приходима савезног буцета и о привредним резерважа федерације. Према томе, друштвени планови претстављају скуп одредаба привредно-административног карактера којима се предвиђа поред осталог остварење и расподела националног дохотка, а посебно расподела витка рада плодова друштвене својине. Друштвени планови ограшгчавају се на успостављање таквог економског плана који утврђује само основну линију и огапте услове привредног развитка. Привредно планирање престало je бити ценгралистичко и детаљно обухваташе производње, расподеле и размене прюизвода. Оно губи карактер административног планираша. Наместо централистичког и административног планирања дошао je систем друштвеног планираша које je престало да буде свеопшти регулатор свих манифестација привредног живота. План данас има за задатак да обезбеди услове за несметано обављање робне производње социјалистичких произвођача према законима робне производње. Друштзеним плановима регулишу се само основне економске пропорције, с тим што се привредним организацијама препушта да самостално израђују своје привредне планове. При свем том, држава и даље задржава за себе право да планира привредни развој, додуше квалитативно друкчије него рани je и да путем друштвених планова обезбеђује правац и брзину развоја привреде и социјалистичког друштва уопште.