Анали Правног факултета у Београду

2

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вачи су готово увек у вези са деликвентима којима указују посредно или непосредно на могућности извршења кривичних дела, да би после они извршили прикриванье ствари произашлих из извршења тих кривичних дела. Није ретко да постоје читана удружења сумњивих људи организованих на комерцијалној основи у циљу прибављања и протурања ствари добивених извршењем кривичних дела. Прикривачи се појављују као искоришћивачи оних који су склони криминалитету. Отуда се они сматрају као подвођачи лица која су склона имозинским деликтима слично оним који подводе лица склона полним деликтима (6). Прикривачи се криминолошки квалификују као посебна трупа позивних криваца који нису наклогьенй раду већ остварују свој извор прихода специјализовањем у вршењу кривичног дела прикривања. У индустриски развијеним земљама чак се врши даља специјализација међу разним прикривачима, као, например, прикривачи крзна, накита, племенитих метала, моторних возила, итд. Међу прикривачима застушьен je доста знатан број жена (7). Из свих ових разлога кривично дело прикривагьа има посебан и међународни знача ј. Постоје међународна удружења прикривача са седиштем у великим светским центрима и са својим филијалама у разним државама. Отуда je о овом кривичном делу било речи на разним међународним састанцима из области кривичног права и криминологије. На овим састанцима дошло се до заюьучка да би било потребно предузети нарочито следеће мере ради сузбијања прикривања на међународном плану (8). Требало би донети посебне прописе у погледу неких занимања, например, мењача, банкара, јувелира, продаваца антиквитета и старих ствари, итд., како би се онемогућило прикривање од стране лица која упражшавају ова занимања. Требало би пооштрити у кривичним законима кажњавање прикривача. Најзад, требало би предвидети посебне прописе за деликвенте у поврату код кривичног дела прикривања. Данае, као што je напоменуто прикривагье се сматра као потпуно самостално кривично дело, и то у већини случајева као кривичяо дело из трупе имовинских деликата. Оно се потпуно разликује од саучесништва у кривичном делу из ког произлазе ствари које се прикривају а исто тако и од личног прикривања односно пружања помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела а у намери да се спречи његово хватагье и кажњавање. Међутим, интересантан je разно] овог кривичног дела све док се није дошло до постојећег данашњег схватања, и то у два правца. Прво, у погледу његовог односа према саучесништву, друго, у погледу његовог осамостаљења од кривичног дела личног прикривања. У старом римском праву прикрива н>е се сматрало као један од начина учешћа у извршењу кривичног дела из кога су произлазиле прикривене ствари, па се кажњавало

(6) Wilhelm Sauer; System des Strafrechts, Besonderer Teil, Berlin, 1954, § 12 I.

(7) Emst Seellg: Lehrbuch der Kriminologie, 2, Aull., Graz., 195 L S. 76.

(8) R. Garraud: op. cit., art. 948.