Анали Правног факултета у Београду

пета г.рупа социјална на трећој години: социјална политика (V семестар), комунални систем и комунална политика, статистички метод (V семестар) као обавезни предмети; на четвртој години: социологија рада као обавезни предмет a социологија породице, социологија насеља, социјална психологија и социјална патологија као изборни предмети. Из изложеног наставног плана види ce да он садржи укупно 19 предмета који су заједнички за све студенте и још пет других предмета за које ce студенти слободно опредељују. Постојање поменутих 19 предмета који су обавезни за све студенте права a који су унети y нови наставни план сагласно одлуци IV интерфакултетске конференције од 1952, довољно обезбеђује заједнички лик југословенског правника који ће моћи да ради y свим службама за Koie ce тражи правничка спрема. Помоћу наставе осталих пет предмета сваке поједине изборне групе намера je да ce постигне и извесно усмеравање односно потпу-није и квалитетније припремање студената за одређене струке и службе. Очекује ce да ће овакво усмеравање студената изазвати њихово веће интересовање за рад на факултету. Увођење уомеравања hej такође повољно утицати и на даљи развој наше правне науке и наставе јер ће омогућити да ce већи број дисциплина посебно и дубље проучавају. 2. Поред измена y наставном плану, Београдски правни факултет извршио je још једну измену која ce огледа y преношењу акцента наставе са предавања на вежбе. Тенденција пребацивања средишта наставе са предавања на вежбе узела je маха последњих година y многим' земљама. У неким од њих, као Франдуској например), предавања су, иако обавезна врло «орисна, добила другоразредни значај, Вежбе су постале главније тако да изостанак са две или више вежби лишава студента могуЈsности да ce иријави за иопит. Усвајајући корионе стране обавезних вежби, Правни факултет y Београду увео je те вежбе сматрајући пре свега да сше омогућују много интензивнији додир наставника и студената, да претстављају значајну помоћ студентима y проучавању појединих питања, да дисциплинују студенте да од почетка школске године почну систематски да обрађују градиво и др. Организовање вежби на Правиом факултету y Београду сукобљава ce са многим и крупним тешкоllама, од којих je најзначајнија велики број студената и недовољан број наставника, као и недостата« прасторија. Стога су обавезне вежбе могле да ce уведу школске 1958/59 године само за прву годину студија, a ове године и за прву и за другу, годину са тежњом да следећих година обавезчиш вежбама буду обухваћени и студенти треће и четврте године. Вежбе ce обављају са групама студената чији број не прелази седамдесет, и то два часа недељно из два предмета на првој години по избору студента a на другој из грађанског и кривичног шрава. Систем рада на вежбама зависи од природе предмета али, говорећи уопште, састоји ce из: тумачења текстова, анализе судских случајева, упознавања са правним изворвма, читања и дискутовања студентских семинарских радова, пружању објашњења и помоћи y савлађивању испитне материје, решавању конструисаних задатака, ко-нсултацијама и сл. - Руководилац вежбе, најчешће асистент, брижљиво евидентира рад сваког студента, прати његов развој и .крајем године доставља испитивачу писмену информацију о његовом раду, залагању и показаном успеху. Испитивач узима y обзир ову информацију приликом испитивања и оцењивања. Обавеза похађања вежби санкционисана je тако што студент који не похађа уредно вежбе не може оверити семестар (чл. 52 статута)., Упркос многим тешкоћама, систем обавезних вежби, који су ови вредни студенти свесрдно прихватили, дао je већ y школској 1958/59 години добре резултате, па ce стога y овој години предузимају мере да ce обавезним вежбама обухвате, што пре, и студенти треће и четврте године.

243

БЕЛЕШКЕ