Анали Правног факултета у Београду

248

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

ТРЕЋА СЕСИЈА МЕЂУНАРОДНОГ ФАКУЛТЕТА ЗА УПОРЕДНО ПРАВО У ЛУКСЕМБУРГУ. Међународни факултет за упоредно право y Луксембургу одржао je од 3 августа до 12 септембра 1959 своју летњу сесију за 1959. Ова сесија трећа je no реду од оснивања овог Факултета y оквиру Међународног универзитета упоредн-их наука y Луксембургу. Међународни факултет упоредних наука основан je y Луксембургу априла 1957 под називом Међународни центар за универзитетске студије при Претседништву Министарског савета Великог Војводства Луксембурга. Касније, Генерална скупштина овог Центра променила je назив ове међународне институције и усвојила као дефинитивни назив Међународни универзитет упоредних наука. Задатак je овога Универзитета да организује последип;\омске студије из разних наука на основи њиховог упоредног проучавања. Универзитет има међународан карактер како по програму својих студија, тако и по националном саставу својих професора и слушалаца. Међународни факултет за упоредно право je први од факултета који je почео са радом y оквнру овог МеЈјународног универзитета. Он je основан августа 1958, када je одржана и прва сесија предавања на њему. Своје редовне сесије, чије je трајање пет до шест .недеља, Факултет одожава два пута годишње упролеће и улето. Факултет je окупио преко стотину професора из двадесетпет земаља, углавном из редова увиверзитетских професора разних земаља и других истакнутих правника. Од југословенских правника на листи професора налазе ce др. Борислав Благојевић, ректор Београдског универзитета и др. Богдан Златарић, проф'есор Правног факултета y Загребу. Др. Б. Благојевић je истовремено и члан Савета овог Факултета. Међу слушаопдша Факултета заступљени су правници из око педесет земаља, Студије аа овом Факултету трају три семестра. После сваког семестра слушаоци полажу испит и добнјају диплому, тј. по положеном испиту на крају првог семестра студија диплому упоредног права, по положеном испиту после другог семестра вишу диплому упоредног права, a no завршеном трећем семестру, уз одбрану .тезе диплому доктора упоредног права. Програм студија на овом Факултету утврђује ce за сваку сесију, при чему ce води рачуна да слушаоци y току три сесије одкосно три семестра. студија савладају један заокружени програм из упоредног права. За сваки семестар програмом ce предвиђа одређени број обавезних и известан број опционих курсева, које слушаоци тога семесгра похађају. У току летње сесије за 1959 први пут су одржавана предавања на сва три семестра студија, с обзнром да je ово трећа по реду сеоија од осннвања Факултета и да су досад уписане трн генерацнје слушалаца. Предавања на првом семестру бнла су y оквиру четири обавезна и ceдам опцноннх курсева. Слушаоцп су обавезни да прате све обавезне курсеве н два опциона курса по своме избору, које полажу на крају семестра. Обавезни курсеви обухваталн су: систем common law-a, систем романских права, систем социјалистичких права и увод y упоредно међукародно приватно право. Опциони курсевн односили су ce на упоредно приватно право, увод y упоредно уставно европске заједнице, историју упоредног права, канонско право, муслиманско право и право Средњег Истока. Слушаоци другог семестра бнли су подељенп y две секције: за јавно и за приватно право. Секција јавног права имала je за ове обавезне курсеве: кзвршна власт, јавно предузеће, неспорнн административни поступак и административнн уговори, a секција приватног права: брак, грађачска одговорност, наслеђивање н трговпнска друштва. Опциони курсеви за оое секције били су заједнички и односили су ce на уводе y права поједнних земаља