Анали Правног факултета у Београду

389

ПРИКАЗИ

440 пресуда и одлука y којима су садржане разне интештретацнје појма пооеског дохотка. Збирцн ове јуриспруденинје претходи краћа упоредноправна анализа y којој je аутор изнео данашњу праксу y погледу утврђнвања појма бруто односно нето дохотка. У једном успелом синтетичком прегледу прикупљеног матерлјала приказана je велика шароликост те праксе и наведен низ одлука из којих çe види да ce y разним пореским системима основиде пореза на доходак заснивају на елементима разне -природе и карактера, који y «рајњој секвенди доводе до резултата, често из основа различитих. На прнмер, код утврЈшвања бруто дохотка. Некад је тешко диференцирати сам доходак од увећане имовине (депресијација новда). Отуда y науци појава две велике теорпје од којих једна усваја начело „сталних извора” a друга „увећане активе ‘; што je опет одвело подвајању праксе; y В, Британији увећање активе ce не опорезује порезом на доходак, v Француској међутим ce опорезује, y САД исто тако али не прогресивном већ блажом пропорционалном стопом. Или случај који je код нас везан за пррез на повремене тхриходе (подоблнк пореза на доходак). Изоловане оцерације (коњунктурне добити) опорезују ce као код нас још y Франдуској и САД; y осталим државама оне су слрбодне од овог пореза, јер представљају увећање активе. У раду су затнм навеЈ- е не аналогије и разлике које настају услед ефекта који на увећање бруто дохотаа остављају разни конститутивни елементи: обештећења разних врсти, разлике створене прадајом некретнина, берзанске операције, добпти на девнзним курсевима, субвендије и др. По правилу снуда ce нето доходак узима за основу доходарине. О таквом дохотку говори ce y другом делу рада, где су изложени са пуно умних напомена ауторових они расходп који ce признају жао „одбитне ставке", насупрот онима који ce y пракси као такви не прихватају. Ако код формирања нето дохотка и има неког размимоилажења y јуриспрудендији посматраних земаља, ипак ce овде да запазити већа униформност него код утврђивања бруто дохогка. Општи и производни трошкови. накнаде за рад, камате пословања, амортизација, провизије, пословни губиц« и др. »ише мање свуда су и на хрмоген начин прихваћени као дедукдије рд основе. Опажа ce ипак изостанак категорије ..плаћетш порези”. У твориј« тај фактор je јако контроверзан те ce могло очекнвати да ће га ова документација некако осветлити Сама збирка одлужа којој je резервисан последњи и претежни део публикације систематизована je no узрочним елемен-шма који делују на д-оходак, a y том оквиру класифидирана je no државама. Образложења и мотиви које садржи већином су оригиналан текст судећег оргапа, док су остали прерада ауторова, али дати са предизношћу и ауторптетом (писац је адвокат и стручњак за пореоко право). Материјал који je објављен y овом раду не изазива полемику. он хладно региструје дата к-оја постоје, праксу која ce примењује y свету. Мислимо да је добро зшознати те правне преседане јер могу (независао од друштвеног система) жористити правницима и посебно аакрнодавцу који ce- нв ретко срећно инспирисао резултатима јуриспрудендије.

Ј. Ловчевић

Петко Стппнов: ПРАВНИ ПРОБЛЕМИ НА ВОЛНОТО СТОПАНСТВО В НАРОДНА РЕПУБЛИКА БI>ЛГАРИП. Софин, 1957, Издание на бт>лгарската академии на науките. 187 стр. 1. Ауто.р начел«о полази од становишта да и водно право одражава класни карактер одређене државе и датог правног система y целини. Констатује, међутим, да нема и да не може бити јединственог или једно-