Анали Правног факултета у Београду

Ако ce право схвати као оруђе за заштиту основних класних интереса кој.и ce не могу заштити друкчије до путем права, a тако ce оно мора научно схватити, онда je несумњиво да je право значење правне норме управо ово које смо навели. Право штити најосновнији интерес владајуће класе, a то je одржање оног начина производње који ту жласу чини владајућом. Право као целина штити тај основнн интерес свим својим елементима. Али, сва.ка правна норма и евака група правних норми узете за себе штите неки ситнији, конкретнији интерес, који елужи овом основном ннтересу који штити цело право. И тако ce преко конкретнијих интереса штити основни, најопштији класни интерес. Твораа права оваку правну норму ствара с одређеним цијл>ем: он њоме жели да зашгити одређен «онкретан кнтерес, који je средстео основног класног интереса. Зато je право значење норме одређено управо овим њеним циљем, заштитом класног интереса. Ири том тумач мора да -одреди конкретан циљ који мора штититн, водећи рачуна да он буде најефикасније средство заштите крајњег, основног класног интереса. Како ce одређује овај циљ норме г-оворићемо на другом месту. У социјалистичком друштву, разуме ce, уколико поступво ишчезавају класе, ишчезавају и класни интереси, па отуд и потреба за њиховом правном заштитом, с обзиром да ce друштвени интереси све више међусобно усклађују без п-отребе да y томе интервенише право. Но, због класних заостатака и других несавршености, и y социјалистичкам друштву постоје релативно оштри сукоби интереса, ради чијег решавања мора да интервеншпе право, штитећи једне интересе на рчун других, макар то и не били више класни интереси y уском или правом значењу те речи.

Др.

Радомир Д. Лукић

ТРИ OСHOBHA ПРИНЦИПА ДРЖАВНЕ ОРГАНИЗАЦИ JE*

Процес повезивања делова y оквиру организационе целине карактеришу сдређени принципи. Појам. прннципа и.ма два значења: објектнвно, које ce своди на правилности и нужности извесног структуирања целине (1), и субјективно, које ce своди на основне руководне идеје учесника y вршењу делатности повезивања или било које друге акције (2). Пошто je држава састављена од многих делова, врло je значајно питање како ce они повезују; У ствари, ови принципи су шен унутрашњи елемент, важан колико и остали који ce обично истичу кад ce објашњава појам државе, Пркнципи државне организације изражавају неопходне и утврђене, везе и односе међу њеним деловима: он-и имају улогу спољних елемената y којима ce фиксира начин повезивања органа, метод одређивања њиховог места и распореда као и јединствено фуниционисање створене целине. Прин-

Део опширкијег рада о државној организациои, (1) Вид. F. Nordsieck: Qmndlagen der OBganisationslehre, Stuttgart, 1934, S. 10—11. (2) Вид. T. D. Weldon: Political Principles, и P. Laslett (ed,): Philosophy, Politics and Society, Oxford, 1955, p. 31.

271

ТРИ OCHOBHA ПЕИНЦИПА