Анали Правног факултета у Београду

ТРИ ОСНОВНА ПРИНЦИХХА

273

лизација и разграничавање y погледу врсте делатности, њеног обима и значаја, па y вези с тим и размештај једних изпад других. Прпнцип хијерархије ce састоји y простој чињеници да ce y -оквиру државе повезују органи који заузнмају виша и важнија места са онима који су на нижим и мање важним местима, Постојање ма каквих разлика y том погледу уз истовремено повезивање на било који начин и y било којој мери доводи до успостављања неке хнјерархије, Хијерархије не може битн само под условом да нема никакве везе међу органнма; али, тиме би ce раlзбила оргавизација, a органи би престали то бити постали би организационо средство само уске заједнице или области где 6и деловали. Та«о сваки од њих може деловати као део исте организационе целине. Место сваког органа одређено je његовим карактером, врстом и количином власти којом располаже, природом де* латности коју обавља. Пошто ce органи повезују настаје сложен сплет односа, систем органа издиференцираних по степену на коме ce налазе, низ показатеља који су нижи a који виши, и следствено томе њихов утврђен однос. Међутим, тих степена нема много, четири - пет највише, ano правилу свега три: на најнижем ce налази највећи број, на вишем je мањи број, a на највишем неколико или, још тачније, један орган. Такво структуирање карактерише делове државне организације (парцијална хијерархија), али и целу државу (свеукупна хијерархија). Ова друга je сложенија, али обе дају државној организац.ији пластичан изглед купе или пирамиде. Хијерархизовање органа води ка успостављању било какве врсте надређености и подређености. A y вези с тим настаје извесна надмоћност и власт виших органа, поред осталог, и над нижим органнма (7). Каква ће она бити, то зависи од карактера њихове међусобне везе, тј, од својстава и једних и других органа који су заузели различита места y хијерархиској структури. Хијбрархиска веза разликује ce од једне области до друге сразмерно разлици садржине и форме дотичне групе државних делатности. Овај прннцип, на npnxiep, није истоветан y законодавству, управи и судству или y областима које разликујемо по неким другим критеријумима. Зато, на пример, y војним формацијама он значи асполутно потчињавање, механичко и беспоговорно, нижих органа вишим (8), a y управи има својеврсан облик субординације (9). Међутим, неосновано je хијерархију поистовећивати са специфичном формом коју она има y управи што чине чак и писци фундаменталних теориских радова о држави (10). Пошто органи делују доношењем одређених аката, то хијерархија органа истовремено означава хијерархију њихових аката. Тако ce хијерархија

(7) Упор. М. de la Bigne de Villeneuve: L’activité étatique. Paris 1954, p, 60 —61.

(8) Вид. G. L. Duprat; op. cit., pp. 183 —184, 195 —198. (9) Вид. H. Hauriou: Érécis de droit admindstratiif et de droit public, II éd., Paris, 1921, pp. 14, 103 —107; M. Waline; Manuel élémentaire de droit administratif, II éd., Paris, 1939, p. 376; F. Fleiner; Institutionen des deutschen Verwaltungsrechts, VTH Aull,, Tübingen, 1928, S. 95 —96; R. H. Hemritt: Grundlehren des Verwaltungsreehts, Tübingen, 1921, S. 173 —176; др H. Стјепановић: Управно право, Београд, 1958, с, 281 и сл.

(10) На пример: L. Dugult: Traité de droit constitutionnel, IH éd., Paris, 1627, tome 11, p. 555, tome 111, p. 111, 269 —272; R. Carré de Malberg: Contribution à la théorie générale de l’état, Paris, 1920, tome I, p. 514.