Анали Правног факултета у Београду

IN MEMORIAM CPETEH ВУКОСАВЉЕВИЋ (1881—1960)

Кратко време после свог избора за доживотног почасног председника Српског социолошког друштва Сретен Вукосавл.евић je умро. Умро je у дубокој старости (скоро 80 година), али још у пуној научној и радној снази ц у јеку рада. Ъ мро je у време кад je био при крају стварања једне величанствене синтезе свог дугогодншњег неуморног истраживања нашег сељачког друштва, када je с пуням стваралачким замахом уобличавао једну магистралну социологију нашег села такав социолошки систем коме у тој области има мало премца и у светској науци. На жалост, смрт je била бржа и уграбила je ствараоца пре но што je дело завршио. Али она аије могла спречити да најглавније буде створено она je само спречила да дело буде потпуко и до краја довршено, да блиста у својој изворној народној снази и свежини, да буде и уметнички беспрекорно као што je научно, садржински. Перед великог низа мањих радова и изобиља чланаКа често од велике научне и историске вредности, Сретен Вукосавл.евић je привео крају своју велику тетралогију нашег сел>ачког друштва. Прву књигу овог великог дела о историји нашег сељачког друштва, О рганизовање сељачке земљишне својине, он je објавио. Рукопис друге књиге, Организовање сељачког насеља, предат je давно Српској академкји наука я надати се да ће Вукосављевићева смрт бита за Академију подстрек да ово дело објави. Вукосавл.евић je умро радећи на завршавању треће књиге Организовање сељачких радова, па се може надати да ће и она ' бити ,објавл.ена, иако недовршена, без велике штете за овоју основну садржину. Најзад, четврта, са социолошког гледишта можда и најзанимл.ивија књига, Друштвенг заједнице и облици пснашања, није написана као целина, али яма веома много скупљене грађе и написаних појединих делова, тако да ни овде суштина дела није знатно оштећена. На нашим je научним установама и социолошким радницима да ce постарају да све ове три књиге буду објавл.ење у најбол.ем облику и да-тако један значајан каучни и културнн подухват буде приведен крају. Дело Сретена Вукосављевића je толико значајно и богато да, као и сва велика дела, временом има само да добија а не да губи. Непосредни савременици нису могли схватити сав знача ј тог дела. Следећа поколења lie из њега црпсти све више, jep je у њему садржан блистав приказ и дубоко научно објашњење једне веома важне стране наше националне егзистенције. Без Вукосављевићевог дела било би скоро немогуће схватити њену суштину, а свакако не тако потпуно као што je он омогућио. Стога lie Вукосавл.евиllево дело, несумњиво, бити уписано у оне тековине наше националне науке и културе где стоје дела као што су Вуково, Богишићево, Цвијићево, с не мање части и значаја.