Анали Правног факултета у Београду

ПРАВКИ РЕЖИМ КОНКУРЕНЦИИ, МОНОПОЛА И ОЛИГОПОЛА

27

Постојећи метод надзора над »ктима пољитичко-територијалне јединице не укључује перманентну контролу законитости тих аката, што би већ у претхсдкој процедури укзпријед отклонило уношење незаконигих услова. Предложена метод япа-к садржи преимућство према садањем стању, јер није потребно чекати на инициативу за контролу законитости, нити би се оставило арбитрарном просуђивагьу да ли tie се таква инициатива прихватите. Један вид контроле je судока контрола, гј. да лч су опћп услози донесени на основу закона и у складу са законом. Судовп су на ту контролу овлаштени уставннм г.рописом о судовима (чл. 3 закона о судовим i и чл. 5 закона о прнвредним судовима). Док je суд-ска контрола у «знесеном смислу још на формалном критсрију, дотле судска пракса неће наићи на веће тешкоће. Одобрење опћих услова, односно правила гтодузсћа не иокл.учује судску оцјеиу, па постојање одобрена не прејудицира судској одлуцн. Тако ce међутим не могу ријешитн стпарн, ако сс поставя оалаштење суда да ybe у оадржај уговора. Јасно je, на прнмјер, да суд не може ући у пнтање оправданости тарифа и цијена, jep je то отвар политике. Суд ће се првенствено ограничите на правне елементе иако они не морају представљати обавезну границу судског испитивања схваћену у класичном смислу. Суд ће бита принуђен да учини корак даље од облика класичне принуде коју признаје § 870 Опћег аустријског грађанског законика. На овом подручју су ишчезли облици физичке прпнуде, na je екеномски притиса«. повреда равноправности странам, искориштавања монополног положаја уопће, начин на који се -врши принуда према слабијем сауговарачу. Улажење у економски и социјални субстрат уговора био би предстојећи задатак који би требало проучите. Једна релативно прихватљ.ива подлога било би правило § 878 Опћег аустријоког грађанског законика да се уговор не може закључити о ономе што je недопуштено. Модерни грађански законици отишли су дал=е од правила Опћег аустријског грађанског законика. Док тај законик говори о принуди на закључење уговора изазваној „страхом неправедним и темел.итим", дотле чл. 33 Грађанског законика РСФСР предвиђа могућност проглашења няштавим уговор -који je закључен под утјецајем велику нужде. Швицарски облигациони закон (чл. 21) овлашћује оштећену страну да се не држи уговора и да тражи повраћај плаћеног у случају очите несразмјере између чинидбе и противчинидбе, засноване уговором, до чије! je закључења дошло искориштавањем нужде друге стране. Ноемачки грађански законик (§ 138) проглашава ништавим правки посао којим je неко искористио нужду друге стране. Нови маџарски грађански законик, који je ступио на снагу 1 маја 1960 прописује да су справке у остваривању грајјанских права и извршењу облигација дужне осигурати склад између њихових интереса и етереса заједнице (чл. 4). Стога се злоупотребом права сматра његово коришћење на начин који je неспојив са социјалном сврхом закона (чл. 5)Не поричућн судској одлуци право на коначну ријеч, генерализирање путем судоке праксе ) ипак долази као посл>едица дуже примјене прописа и оцјене праксе подузећа до које може даћи тек послије одређеног временског периода. Утолико je ова врста контроле спори ј а и ограничена на иницијативу тужиоца.