Анали Правног факултета у Београду

АУТОНОМНО ПОВЕЗИВАЊЕ САМОСТАЛНИХ УСТАНОВА

37

могу одржавати заједничке састанке, договоре и слично ради сарадгье и претресања стручних педагошкнх и других ггатања од заједннчког интереса (14). Сличну одредбу садржи и општп закон о организации здравствене службе (15)Повезивање рада самосталних установа постиже се такође одржавањем периодичних конференцнја измену сродних установа ради усаглашавагьа и размене искустава и мишљења по одређеним питањима од заједничког интереса. Ове конференцнје имају некад характер одређене форме чији je поступак њиховог сазивања и рада унапред одређен и утврђен правилима установа (16). У другим пак случајевима сазивање оваквих конференција представл>а самоиницијативу одређеяих установа ad hoc и за одређене оврхе. У једном и у другом случају постиже се на посебан начин усаглашавање посебних и општих интереса, омогућује са да се сагледају основне смернице у одређеним питањима у раду установа (Чији представници присуствују конференции., Ове конференције могу бити сазиване на нивоу комуне, републяке или федерације. Слободна размена мишљења и донети закључци доприносе да се усаглашена мишљења слободно прихвате од стране свих присутних представвика самосталних установа (17). Иницијатива за сазивање оваквих ad hoc ковференција истоветних и сродних установа који имају интерес за заједничко разматрање одређеног питања може доћи не само од стране органа самосталних установа, нећ и од стране других заинтсресованих органпзација и државних органа. То могу бити синдиката, Социјалистички савеэ радног народа, Стална конферекција градова, као и савезни или републичкн сргани управе. Треба истаћи особито значајну улогу и место које у обом аутономном повезивагьу самосталних установа игра Стална конференција градова. Аутономно повезивање школа, болница и других самосталних установа путем претресања појединих питања од заједничког интереса у нашој социјалистичкој пражси кзражава се на тај начин што се на саветовањима сродних установа доносе, после претреса и разматрања поставл>еног проблема, одговарајући закл>учци и пре. поруке. Овде састанак односно саветовање има карактер договарања и слободне размене мишљења одговарајућих установа а донети закључци односно препоруке представљају акте друштвеног усмераваььа рада самосталних установа у остварењу општих потреба и задовол>ењу заједничких интереса. На овај начин постиже се ефикасна сарадња у изналажењу заједничких задатака и интереса и поставл>ају смернице за рад установа да бя се обезбедило остварење општедруштвених циљева. Дејство зак.ъучка односно препорука које се доносе на овако организо;ваним састанцима изражава се у унутрашњем сазнању свих представяика установа да je на састанку изграђено схватање од интереса за све учеснике и да се они свесном самодисциплином подвргавају донетим друштвеним прописима.

(14) В. чл. 22 ошптег закона о школству. (15) Тако у чл. 10 општег закона о организацией здравствене службе се каже; „Међусобни односи здравствевих установа заснивају се на узајамној сарадњи и стручној помоћи“.

(16) Тако, на пример, сазиваше интерфаюултетских конференцией сродних факултета са свих универзитета у земљи представља један од редовних облика ьиховог повезивања. На овим конферендијама за) еднички се претресају огапта питакьа из живота и рада факултета и у слободној размени мишљења долази до заједничких ехватања.

(17) Тако je, на пример, на инте_рфакултетско) конференцией правних факултета у Сарајвву (i960) постигнуто заједничко схватање у погледу начина извршења инверзије наставе на правним факултетиша у земљи. Препоруке и закључци са ове конференције послужили су као основа за израду наставник планова I и II степена.