Анали Правног факултета у Београду
јевима када хоће да укажу школским одборима како да поступају при разматрању и одлучнвању о по ј единим питањима из свог делокруга, да би ce обезбедило остварење света онога што je од заједничког интереса за школе на подручју комуне. Према томе, овде je одређен и обим делатности кој'и могу да предузимају савети за просвету доношењем препорука. Овде се домет препоруке ограянчава на оно шго представл,а заједнички интерес делатности школа. Поставлю се питатье да ли савети својим препорукама могу да остварују неограничен утицај на самосталне установе и да ли тиме они не постају органи непосредног управљања школама, болницама, културно-уметничким установама, социјалним установама и слично. Исто тако, може се поставите питагье да ли савети у одређеним случајевима не врше овакве интервенције као надређени органи над самосталним установама и тиме смањују однооно ограничавају њихозу самоуправност. Савети могу да препоруком усмеравају делатност самосталних установа у разним питањима из њиховог живота и рада. Овде савегн начелно нису о: рапичени и њихов уткцај може да се протегне на најразличнија пчтања из делокруга самосталних установа. Мејјутим, оваква могућност за доношење препорука може да доведе до гьеног деформисагьа као акта друштвеног утнцаја на самосталне установе, ако се и овде не одреде неки оквири (не и ограничегьа) у којима препорука треба да се креће. Отуда je од нарочитог значаја да се одреде битни конститутивно елементи од којнх се полази при доношегьу препоруке. Препоруком савети усмеравају рад установа да 6и се обезбеднло оно што представља заједнички интерес за комуналну заједницу. Отуда препорука има за основ, прво, да усмерн делатност одређених установа на подручју комуне у правду задовол.ен>а друштвених интереса и друго, да спречи појединачна дслов.мьа установа која не би била у складу са ошптим током развиткэ сдносне јавне службе. Према томе, препоруком се врши посебна врста друштвеног надзора над делатнопгћу самосталних установа, који, с једне стране, треба да обезбеди извршавање њихових пословэ и задатака у складу с општим друштвеним интересима, а с друге стране, да спречи евентуално одступање од тих интереса. Озаквом својом садржнном трепорука треба да одстрани административну интервенпију државних органа и да спречи усмеравагье делатности самосталних установа преко директног оперативное мешања у гьихове послове. У складу са оваквом садржином- и цил>ем који препорука треба да постигне, треба примењивати и одређени поступай при тьеном доношењу, како би се ефикасно обезбедио друштвени утицај на самосталне установе. МеЬутим > и препорука у извесном смислу може да добије вид административное мешагъа и да тиме у самој социјалистичкој пракси из»убн значај акта друштвеног утицаја на самосталне установе. То може да буде у случају када се њоме улази у питања непосредног управљања установом и када се она односи на решавап,е конкретних питања из делокруга поједине установе. У том случају препорука губи своју основну намену и представл.а непосредну интервенцију која може да резултира из стварне потребе за одстрањивањем неправилне праксе, али ипак препоручује оквире и садржину препоруке. Такве појединачне интервенције могу да имају већи ефект у једном посебном поступку и помоћи који савети могу да остваре. Због тога препоруку треба схватите само као једно од средстава
39
АВТОНОМНО ГЕОВЕЗИВАЊЕ САМОСТАЛНИХ УСТАНОВА