Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Али нема потребе да се ни свим командама j единица и управама устаяова Југословенске народне армије призна својство војног управног органа. Команде јединица и управе установа ЈНА ранга нижег од команде пука (с изузетком самосталних батаљона) вису овлапгћене, нити за то има потребе, да решавају управяе ствари. јер оне не врше управне послове осим што спроводе извеоне управне радње и мере под руководством војних управних органа у чијем су саставу, кад им то они ставе у задатаж. Стога се и стало на становиште да су команде пукова и јединица (установа) тог ранга најнижи, првостепени, војни управни органи па да су као такви увек надлежни за решавање управних ствари из надлежности војних органа, ако посебно није друкчије одређено. Другим речима, пресумпција надлежности код војних управних органа иде у корнет команди пукова и јединица (односно управа установа) тог ранга. Jep управни послови који су стављени у изворну надлежност војних управних органа нису никада стављани у надлежност оним органима који би били ранга нижег од команде пука. И управни послови из делокруга ДСНО кад се преносе на ниже војне управне органе не преносе се на органе ниже од команде пука (изузетно и самосталног батал>она). Зато је пракса већ од раније и заузела становиште да су команде пукова (односно јединица и управе установа тог ранга) надлежне да решавају управне ствари као првостепени органи уколико прописом није одређена надлежност другог, вишег органа. И није се без разлога заузело такво становиште. Пук je јединица која непосредно спроводи све .прописе и мере виших војних органа. Пук има одређену самосталност како у извршењу војних задатака које он добива као део јединица ЈНА, тако и у вршењу управних послова. За то има и могућности, jep има потребан стручни кадар организован у команди пука, органу који команданту омогућује и служи за руковођење пуком: командовање и управљање. Ниже јединице од пука немају те могућности, али ни потребе с обзиром на њихову величину, намену и задатке. -Ранг јединице, односно установе одређен je формацијом дакле актом великог значаја, jep формацију војних јединица и установа одређује Врховни комзндант (чл. 8, т. 3, ЗЈНА) па ce већ из тог документа зна да ли установа има својство војног управног органа. Може се, према изложеном, закључити да су војни управни органи поред Државног секретариата за послове народне одбране и војних територнјалних органа, све команде војних јединица ранга пука и вишег, као и све управе војних установа наведеног и вишег ранга (не убрајајући овде војне судове и војна тужилаштва). Када се законима или уредбама ставља неки управни посао у надлежност органа управе, нарочито у последње време (по доношењу Уставное закона), онда се каже да, на пример, доношење одређеног прописа или решавање одређених управних ствари спада у надлежност тог и тог органа управе а не старешине тог органа. То je и исправно. Једино кад се хоће посебно истаћи да иэвесни акт мора донети старешина органа а не неко друго лице из тог органа l исправније je, како с разлогом истине и проф. Крбек, назначити старешину органа уместо сам орган. Тако и закон о државној управи (чл. 26, ст. 3) прописује да државни секретар доноси прописе за које je овлашћен државни секретариат, jep je у чл. 88 истог