Анали Правног факултета у Београду

ВОЈНИ УПРАВНИ ОРГАНИ

47

Наведени закон о изменама и допунама општег закона о уређењу општияа и срезова и цитирани прописи донети у вези с њим регулишу на интересантан начин питање одлучивања по жалбама на решења општинских органа управе надлежних за послове народне одбране у пословима који су им тим прописима ставлени у надлежност. Уместо да по жалбама на решена о којима je реч решава надлежни орган управе среза, као што he управо тај орган решавати жалбе у осталим стварима, закон одређује да се у тим стварима као другостепени орган има појавити надлежни војни одсек. Неуобичајено je да се у нашем систему организације држав-не управе један подручни орган савезног органа управе (конкретно: команда војног одсека) појави као виши другостепени орган управном органу општинског народног одбора. Но решење je свакако с гледишта наше народне одбране у садашњем периоду практично и корисно. Оно ће већ сада растеретити команде војних одсека низа послова које исто тако добро може обавлати орган управе општинског народног одбора, а што je join важније, грађанима се приближава ова за њих толико важна грана државне управе и народном одбору омогућује sehe ангажовање и увид над овим пословима. Команде војних одсека he се моћи посветити задацима ксји су им намењени у вези са организацијом одређене им територије у војаом погледу и њиховом улогом у систему наше народне одбране. С друге стране, овакво решење овог питања показује пут којим he се свакако кретати развој у правцу све ширег захваташа народних одбора у облает послова народне одбране, али не испуштајући из вида да су питаоьа организације оружаних снага и одбране земле од првостепеног значаја за федерацију и да спадају у н>ена најважнија права и дужности (чл. 9 Уставног закона). У том далем развоју вероватно се може очекивати да he отпасти описана надлежност војних одсека као другостепенях органа, с тим да пређе на органе управе среза надлежне за послове народне одбране, што би чини се - било у складу са далям развојем наше самоуправе и целокушшм системом организацнје и концепција наше народне одбране и државне управе. Поменути органы управе општинских я среских народних одбора надлежни за послове народне одбране као и републички (и аутономних јединица) секретаријати народне одбране и Секретаријат Савета народне одбране нису војни органи, дакле ни војнн управни органи. То су посебни органи управе: савезни, републички и локални, одговорни својим представничкпм телима. Тн органи, као уосталом и сви органи управе, имају своје специфичности. Овде се посебно истине да Државнн секретариат за послове народне одбране и војни територијални органи имају прописима одређена права и дужности у односу на ове органе. Чшьеница да у н,има могу радити и војна лица која одреди државни секретар за послове народне одбране и да су, на пример, општински органи о којима je овде реч дужни поступати по упутствима и наређењима надлежних војних територијалних органа -и Државног секретариата за послове народне одбране у пословима који су на њих пренети из раније надлежности војних територијалних органа, не мен>а ипак описани карактер ових органа. 11. —■ 1 ■ Стварна надлежност. Што се тнче стварне надлежности војних управних органа, она je одређена односно одређује се законом или другим на закону засяованим прописима с којима je могуће одредити надлежност. Кад je