Анали Правног факултета у Београду

ВОЈНИ УПРАВНИ ОРГАНИ

кима. Због тога сматрамо да се одредбе чл. 20, ст. 1н 2, закона о управном поступку у овему односе и на органе о к-ојима je реч, дакле и на војне управне органе као савезне органе државне управе. Војни управни органи, нарочито они који нису територијални органи, врше одређени број послова по делегираној надлежности, а то су они управни послови Koje je на њих пренео државни секретар за послове народне одбране. Има мишљења по којем би сви управни послови наведени у члану 11 закона о ]НА (4) ако их врше војпи управни органи нижи од ДСНО били послови по делегацији. То мишљење не изгледа оправдано већ и с обзиром на стилнзацију одредаба наведеног члана. Наиме, док се за послове у свим тачкама ;ст. 1, изузев у т. 3, употребљава пзраэ „вршн“ или израз који томе по смислу одговара, дотле се у т. 3 употребљава израз „руководи", а управо у тој тачки наведени су најобимнији управни послови из надлежности ДСНО. Закон претпоставл.а да tie те послове вршити и другк војни управни органи, само je руковођење тим пословима препуштено државном секретару. Из тога би следило да се они послови из ове тачке које државни секретар не задрж и за себе, могу ставл>ати и у изворну надлежност свих других војних управних органа у потребном обиму, као што се у пракси у многим случајевима и поступило (одређени послови из материјалног и финансијског пословања, итд.). Послови из чл. 11, ст. 1, т. 1 и 2. не могу се по природи ствари делегирати на ниже војне управне органе, па долазе у обзир за делегацију они из т. 4, 5 и 6 за које je прописано да их врши државни секретар. Ове последње може делегирати само кад на то буде овлашћен оним прописом којим му се ти послови буду и поверили, а за оне из т. 5 и нема више потребе након ступања на снагу закона о јавним службепицима. Без обзира на изнето, војним управним органима ' нижим од ДСНО остаје известан број послова које врше иля које he вршити у будућаостн оо делегацији. Делегиране послове одговарајући орган решава, разуме се, исто као и оне из своје изворне надлежности. Али у погледу даљег поступка ствар се комплгакује. Да ли je против решења војног управног органа донетог по делегацији дозвол,ена жалба или само приговор? Ако само приговор, ко треба да решава о њему у случајевима кад je решење донео војни управни орган нижи од команде армијске области. Уредба о организацији ДСНО одређује да се против решења донетих по делегацији у управном поступку од стране команды армијских области, Ратне морнарице, Ратног ваздухопловства, Граничных јединица. Гарде, исто као и против првостепених решења донетих од стране Генералштаба, сектора, управа или одељења Државног секретаријата може изјавити приговор државном секретару (чл. 35, ст. 1, друга реченица и ст. 2). Али ова уредба не говори ништа у погледу оннх решења која доносе по делегации други војни управни органи нижи од побројених у чл. 35, ст. 1. У чл. 38

(4) Чл. 11, ст. 1, закона гласи: „У вршењу управних послова Јутословенске народне армије државни секретар за послове народне одбране: 1) припрема прописе и планоВе ко je доноси Врховни командах; 2) припрема нацрте прописа који се тичу ЈНА, a које доноси Савезно извршно веће и други органи; 3) руководи пословима припремања ЈНА за одбрану земље и пословима за њезино снабдевавье; 4) производи, унапређује, поставља и разрешава подофицире и војне службенике; 5) поставлю грађанска лмца за службенике у ЈНА и решава о престанку њихове службе; 6) врши и друге послове који се односе на управљање ЈНА a који су му стављени у надлежност законима и другим посебним прописима.“