Анали Правног факултета у Београду
ДЕЛАТНОСТИ СКУПШТИНА V СРБИЈИ (1815—39)
55
сукоба не може изазвати тешкоћа, jep je заједнички виши војни уяравни орган, а тога никада није тешко утврдити (у крајњем случају биће то ДСНО) надлежан да тај сукоб реши. Решегье тог заједничког вишег војног управ-ног органа решава ствар коначно, и јасно je да евентуално незадовољни орган нема право жалбе, као што то у истој ситуацији имају органи државне управе по чл. 34 Закона о управном поступку с обзиром на -карактер односа код једн-их и других органа (хијерархијски односи код војних органа правима и обавеэама код органа државне управе). Закон о управном поступку ставља у надлежност Савезном извршном већу да реши евентуални сукоб надлежности између војних управних органа и републичких извршних већа (чл. 30), а Савезном врховн-ом -суду евентуалне сукобе између војних управних органа и народных од-бор а и њихових органа управе, одяосн-о републичких и осталих органа управе, самосталних установа и организација (чл. 32). Све и да дозволимо да до ов-их сукоба дође, војни управви орган који би сматра-о да je до сукоба дошло не би могао покренути питање решавања о сукобу сам код Савезног нзвршног већа или Савезног врховног суда, већ би то могао учинити једино Државни секретариат за послове народне одбране. Taj je Секретариат као савезн-и орган управе одговоран за рад свих -војних управних органа, па тек кад он сматра да je до сукоба стварн-о и дошло, сам he и покренути питање решавања тог сукоба. Сматра ли Државни секретариат за послове народне одбране да сукоба нема, другим речима, да нижи војни управни орган није у праву, -већ супротна страна, нареднће том нижем органу как-о да поступи, а тиме he тај „сукоб“ биты -и решен.
Марко Калођгра
ДЕЛАТНОСТ СКУПШТИНА ЗА ВРЕМЕ ПРВЕ ВЛАДЕ МИЛОША O БРЕНОВИЋА
У нашој историској науци прео-влађује мишљење да скупштина као орган власти није имала нежи већи значај у периоду од 1815—1839 већ да je као саветодавни орган кнеза Милоша давала мишљења по неким важнијим питањима. При оваквој оцени деланности значаја я улоге окушптине као органа власти чини нам се да се није водило рачуна о неколик-о важных момената. Пре свега, -скушптвне кису посматране као орган -власти који се у току прве владе Милоша Обреновића развијао у правцу демократоке установе, насупрот Милошевям тенденцијама као и тенденцијама старешинског слоја. Например, ако посматрамо састав -скупштина од 1815—1839 ыожемо да констагујемо да су у почетку једини учесвици цент-ралних скупштина старешине ■ —- Милошеви чи-нов-ници; ка-сније се -састав мења и све више продиру -изабрани представници народа, што скупштиня даје в-ише карактер демократске установе. С друге стране, није се водило рачуна о народним захтевима који су поставл>ани на скупштини а -о којима je кнез Милош морао да води рачуна и које je часто морао и да испуни. И на крају, факт-ичка делат-ност скупштина није довољно узета у обэир приликом оцене места и значаја скупштине као органа власти у периоду од 1815 до 1839.