Анали Правног факултета у Београду

ДЕЛАТНОСТИ СКУПШТИНА У СРБИЈИ (1815—39)

57

њима, редовне и велика скупштина разликује се и по броју посланника, jep je на великој скупштини присуствовао далеко већи број посланика него на редовним (6). Строга подела скупштина на редовне и велику није сасвим могуча, jep се често и на редовним скупштинама поред разрезивања пореза доносиле и друге важне одлуке (7). Осим тога, кадкад су сазиване и ванредне скупштине које су решавале текућа питања a које се ни по проблематици ни по броју посланика не би могле сматрати као велика скупштина. 111. —l. • Делатност скупштина у периоду од 1815—1839 била je разноврона. Перед тога што су задржале неке функције из претходног периода, тј. државе Првог устанка, скупштине су добиле и нове фунжције, с обзиром на нзвесне промене друштвено-економских и политичких односа у државн Другог устанка. Буцётско право скупштине су задржале и у овом периоду. Начин разрезивања и прикупл>ан>а пореза-остао je углавном исти као и раније. Истина, у почетку скупштинама присуствује београдски везир, jep по усменом споразуму измеру Милоша и Марашли-Али паше предвидено je измеру осталог, да београдски паша и српски кнезови одрерују количину данака коју ће народна скупштина поделити на поједине нахије (8). На једној од првих скупштина 1815 донета je одлука о начину прикупљања пореза. Одлука гласи: „За одреривање и састављање буџета расхода и прихода, распореривање пореза и прегледање рачуна расхода мияулог полугора састаје (се) Народна скупштина у месту где одреди врховни кнеэ“ (9). Са еманцнпацијом н самосталношру српских органа власти убрзо je и присуство београдоког паше приликом разрезивања пореза постало излишно и скупштине постају самостални орган власти. Поступай приликом разрезивања и прикупљања пореза није био компликован. На скупштини je утврривана укупяа сума која je разрезивана на нахије. Свака нахија према броју пореских глава дужна je да прикупи одговарајућу суму новца и да je о митровданоком и рурревдаиском полугору преда кнезу Милошу односно народној благајнн (10). Укугша сума пореза која je разрезивана на нахије о рурревдаиском и митровданском полугору била je стално у порасту. На пример, 1821 укутана сума пореза која je разрезана на нахије била je испод 1,000.000 гроша (11). Мерутим, за митровданско полугоре 1822, укупна сума пореза износила je 1,296.360 гроша, да би се за рурдевданско полугоре 1823 попела на 1,306.200 гроша (12). На скупштини je одреривана и заједничка пореска стопа за све нахије, која je такоре била у порасту; она се најчешће кретала

(6) Мих. Гавриловић: М. Обреновић. П, 329—333; М. Петровић: Финансије I, 130) М. Петровић: Финансије I, 180.

(7) Тако je, на пример, поводом скугпптине о Митрову дне 1825 кнез Милош писао м. Здравковићу: „При том не изостављам вам препоручити, будући да je Митров дан, време у које расположение и протчи уредба касателно трговине предузети треба, то непропустите свим трговцем ваше нахие на зкање дати, да сваки, који на скели с цесариом живом стоком тргује, к мени у Крагујевац без даљнег прещаттта у недељу пред Митров дан дође“ (ДА НРС, ЗМП, Крагујевад, 13 октобар 1825).

(8) „Отаџбина“, XXU, 1889, Београд, 9. (9) Петровић: Финансије, 133 —137.

(10) На пример, за митровданско полугође 1821 разрезано je на пожаревачку нахију 152.699; смедеревску 55.477; ћуприску 43.746; јагодинску 83.433; крагујевачку 98.020; пожешку 65.250; рудничку 61.088; ужичку 60.871; соколску 24.535; ваљевску 114.564; беогадску 80.982; шабачку 78.082 гроша (Браћа Петровић: Грађа, П, 473 —4). (11) Исто, 473.

(12) Исто. 496—500.