Анали Правног факултета у Београду

ДЕЛАТНОСТИ СКУПШТИНА У СРБИЈИ (1815—39)

читан je Устав на Скупштини, после чета су заклетвом потврдили веряост Уставу кнез Милош и Скупштина. Кнез Милош je и на самој Скупштини показао перзсположење према Уставу, што се може видети и по речима које je изговорио приликом давања заклетве: „Ja ћу се браћо! заклети и Уставу и законима но и Ви да ми се закунете; ja ћу ји држати, но и Ви држите ји у целости; нарушите ли ји Ви, ja одлазим Браћо! измрђу Вас, пак онда управл>ајте сами собой, како знате После тога и Скупштина je положила заклетзу о поштовању Устава. Скупштина je упутила пссебну захвалницу кнезу Милошу за „даровани устав". Скупштина пише кнезу Милошу: „Ми сад јошт и незнамо предоказати како ће се здание ово по времен}' распространити, колико ли ће полза по Сербиу од њега произићи; но то знамо сви и разумевамо, да су нам слобода личности, безбедност имања и умереност данка, које сте нам јуче завели, највеће благодејаније, Koje je преблаги Бог могао излити преко Вас на Народ Српски" (26). Укидањем Сретењског устава нису престали унутрашњи сукоби у Србији, напротив, они су сада избили са још већом жестином; будућа уставобранител>ска трупа се већ образовала и преко својих представ.ника имала веома много утицаја приликом саставл>ања и издавања другог устава у Србији такоэваног Турског устава. У припремама око издавања устава Русија ни овога пута нијео остала по страни, него се непосредно умешала и стала на страну старешина који су настојали да ограниче Милошеву власт. Турски устав прочитан je на Скупштини фебруара 1839 у присуству старешина као и народних представника (27). Касније су совјетници које je кнез Милош поставио на овој Скупштини обавестили турско Министарство иностраних послова о објављивању Устава на овој Скупштини. Они, измену оста/лг, пишу: „По овом (после читања Устава, Љ.К.) je одма Светли књаз у согласиу са старешинама народнима наименовао и поставио Совјет, узевши при истом поставленију све оно У призреније, што устав о членовима Совјета полаже [...]. И као што смо се пред свемогућим Богом -заклели, да ћемо предпохваљени Устав свето држатк тако исто сада овим нижајшим писмено обећавамо се [•••] НЬеговому Величеству Милостивејшему Цару нашем, да нету ову нашу заклетву никада ни у чему нећемо повредити, но да ћемо све силе наше употребити свагда достојнима указати се дароване нам превелике Милости ЬЬеговог Царског Величества, и да ћемо старати се у пуној мери оправдати оно поверение, које нам je, овим набором дано" (28). Уставом од 1838 почиње једно ново поглавље у развоју орпске државе познато као уставобранителзски период које представл.а даљи корак у интензивнијем развоју буржоаских односа у Србији. 4. Делатност скупштина није се исцрпл.ивала само обнародовањем и доношењем поменутих међународноправних 'аката него и реализ!цијом њихових од-

(26) „Новине Србске“, 1335, 9 фебруара, Но. 6. (27) За Скушптину упућени су позиви свим магистратима цирку лар ним писмом. „Добивши из Дариграда истине се у циркуларном писму' достоверни превод Устава за премило Отечество наше, препоручу)емо, да сва лида, која по предписанију нашем од 16 тек. имају доићи на скушптину, от кућа свои за овамо пођу, тако како ће овде 10 февруариа приспети и на скупштини која ће 11 или 12 февруариа бити приеуствовати моћи“ (Да НРС, Министарство иностраних дела в. ф. IV 1839, прилог Но. 9).

(28) Следе потписи; Јеврема Обреновића, председника Совјета, Вучића Перишића, Матеје Ненадовића, Стојана Симића, Вула Григоријевића, Ранка Мајсторовића, Станка Вришића, Петра Туцаковића, Илије Поповића, Цветка Рајковића, Ђорђа Нарезана, Стефана Стојановића, Антонија Протића и секретара мајора Стефана Марковића (ДА НРС, Совјет, 1639, Но. 24).