Анали Правног факултета у Београду

6

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

урођене особености и стечених искустава. Ситуацију такође одређују два чиниоца; •ванљудски свет (околина) и држање других луд и које je релевантно за дати процес. Ово држање се, са своје стране, опет објашњаза с поменута два чиниоца: урођене особине и стечена иокуства. -Аоудско држанве je друштвено условлен израз личности. Социологија испитује мотиве овог држања уколико они доводе до друштвених процеса. Она утврђује да je држање, уколико га друштво не прописује, него je израз личности, у знатној мери (иако не пот-пуно) условлено извесним друштвеним жељама, тј. таквим желама «oje се односе на друге луде. Ових жела има четири, «ао што je то Томас утврдио: жела за безбедношћу, жела за признањем, жела за одговором (Erwiderung) и жела за еовим искуствима и сензацијама. У стварности, ове друштвене желе могу бита одређене многим другим психичким мотивима, али ови не утичу «епосредно на лудско држање као чинилац друштвеног процеса и зато их социологија може занемарити. 2. Одређујући основне појмове своје социологије Визе je конкретније представио шта он замишла под „друштвеним“. Све друштвено je, у ствари, друштвени процес, који je једноврстан: приближавање, спајање, удруживање, с једне, и удалавање, раздвајање, раздружавање, с друге стране. Резултат прве врсте процеса je друштво, резултат друге врсте усамленици. Стога у Визеовој социологии постоји у ствари само један једини основни појам; друштвени процес. Све остало je изведено из њега: друшптвени однос, који je само статички пресек кроз процес, један његов тренутак, имобилизиран процес; друштвена раздалина, која je раздалина између тачака на којима се у процесу приближавања или удалаван>а луди «алазе; друштвени простор, који je скуп ових тачака, и, најзад, друштвена творевина Koje je скуп повезаяих процеса. Зато се мора утврдити да Визе није доволно доследан ни својој основној мисли ни својим изричним исказима кад поред друштвеног процеса издваја још ,и друга три ооновна појма своје социологи je (раздалину, простор и творевину), пошто су ове појаве изведене из процеса а нису равноправие и упоредне с н>им. С друге стране, он je недоследан што друштвени одиос не ставла у нети ред с остала три своја основна појма, jep се положај односа према процесу нимало не разликује од положаја раздалине, простора и творевине према овоме. Занимливо je да своју социологију назива пауком о односима ( Beziehungslehre ), а однос не сматра њеним основним појмом. Али, ако се пажливије погледа, запажа се да, у ствари, Визе, поред осаовног појма друштвеног процеса, сматра исто тако важннм појам друштвене творевине, јер целу своју социологи ју посвећује об.ради ова два појма. Ово je потпуяо оправдано, јср једино ова два оојма имају сопствену садржину, иако je творевина производ процеса. Остала три појма у ствари и немају никакву сопствену садржину њихова je садржина дата већ у садржини процеса. Према томе, Визе није доволно доследан себи кад поред процеса и творевине сматра да су и раздалина и простор основни социолошки појмови. Међутим, одредба појма процеса и творевике није задоволавајупа. Визе одређуje процес као прнближавање или удалавање луди. Самим там он није успео дати једну јединствену одредбу процеса, његов процес се одмах дели на две врсте и нема никакие заједничке одредбе обе те врсте (процес je, по Визеу, појава којом се луди приближав ajy или удалавају). У његовом чисто формалном систему те-