Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

ција за ова два појма. З&ог тога сва предузеЧа претходно тоаже мишлење надлежног министра, па потом прилазе оеализацији новог инвестирања. Цене произвола и тарифе за услуге државних привредних предузеЧа у Велико] Британији подлежу, исто тако, јаком утицају државе. Овај утицај je обезбеђен ваковским прописима. Прихвачено ie начело да државна привоедна предузеЧа ценама својкх произвола и тарифама за услуге покривају трошкове пословања, али ако наддежни министар наЧе да постоји општи интерес, цене и тарифе се морају прилагодити томе интересу. У сваком случају, државно предузеЧе не може, по слову закона, радити са губитком дужи низ година, Држава не може ни у коме случају захтевати да предузеЧе реализује веЧу добит но што je потребно да измири СЕсје обавезе. Значи, држава не споечава државно привредно предузеЧе да користи коњуктуру на тржишту све дотле док се јавно мнење не покрене, у ком случају надлехни министар ставла приговор о општем интересу и зауставл>а коњуктурну добит, али сама држава не може користити привредна предузећа за стицање средстава за поЛриЧ-е буцета или иэдатака преко онога што je првобитно предвиђено. \ У Француск<ј je утицај државе условлен оштром борбом политичких странака и захтевима синдиката. Главни утицај државе je и у Француској преко политике 'инвестирања, ал* и преко политике пена и надница. Нове инвестиције се одобравају на основу Ушљења комесаријата за план. Средства за нове инвестиције се узимају на прв-см месту из, инвестиционог фонда предузеЧа. У да кшствена средства предузеЧа нису доволна, држава одобоава предузеЧу расцисиSH,e зајма, а само ако нктим путем није могуЧе прикупит довольно средстава, тс-; се онда дају средства државног фонда за економоки и социјални разно ј зОдле. Према томе, предузеЧ мооа да претходно нскористи све друге финансиске иэ\оре, пре но што се обратиСржави за финансиоку помоЧ. ЗахвалујуЧи оваквом начлну финансирања Фонд за \кономоки и социјални развој земле je учествовао у инзестицијама предузеЧа само,у висини око 20%. Овај фонд, с друге стране, баш рато што je оелативно мало ац-ажован од стране државних привредних поедузеЧа може У случају потребе иитер. е нисати и попуњавати празнину која би се jaвила ] случају яедоволних средстаа И з прва два иэвора. Ова интервенција je од велико? значаја у периоду рецесије ид кризе јер може да делује ублажујуЧе на негативнё појаве које собом доноси пийично кретање капиталистичке привреде. Државна привредна предузеЧа S Францускот нису самостална у питању цена и Щдвица. Политику надница и ВО д и Комисија за координацију у којој се налазе.представннци Министарства Фиинсија, Министарства за економска питан>а и рала као и министарства V чијем сеь есo р-у налазе предузеЧа. Има извесних язузетака Сд овог општег правила јер яекэпредузеЧа v погледу цена и надница спадају под н-склучиву ко мпетенци jv ресордц, министаоства. У случају да je општа политика државе у питању цена и на ДХца таква да доводи предузеЧа до губктка, држава прима на себе губитак и субвенција из буцета омогуЧава нормалан рад предузеЧу. \ У Западној Немачкој je ситуација, опет, èç 811 , M друкчија. Јаано мнење ове земле je после рата било убеЧиваио од стране УП^ В не власти да je по економски развој земле најповолније дат што ширу иници jk. [ß y приватном капиталу. Едко-