Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

Тенденција наџионализације индустриских капацитета после рата била je тако јака да je y многим земљама имала видне резултате. Разлоге за овакву привредну политику треба тражити како на економском тако и на политичном пољу. Политички разлози су поевагнули у Вел. Британији и Француској, док се у скандинавским земљама.и Холандији национализации пришло из економских разлога. Аустрија и Италија су имале и специјалне разлоге који су диктирали да се приђе национализации нндустриских капацитета v ширем обиму. Аустрија je применила политику национализације после рата због тешке ситуације у којој се земл.а налазила, због сувише великих инвестиција за реконструкцију порушених капацитета и због решења питања немачких добара у Аустрији. Италија je, пак, наследила од фашистичког режима национализована поедузећа, а економске тешкоће после изгубл>еног рата cv захтевале даље ширење државног утицаја у привреди. Напротив, Западна Немачка показује тенденцију удал,авагьа од дожавног капитализма на овом привредном пол>у, а оматра се да je то одраз схватаньа политичке партије на државни капитализам хитлеровског режима. Оснивање државних привредних предузећа имало je два циља: први, да се путем повећаних инвестиција утиче на привоедну активнрст земље и други, да се повећањем индустриског потенцијала под контролом државе доЈје у положај арбитра у појединим индустриским гранама или у положај једног одг лавних одлучујућих фактора. На овај начин држава je у стану да делује не само путем законоке принуде на привреду земље но_ и кар активни партнер на тржишту. Петнаестогодишња послеоатна пракса 1е показала да се држава не може упустити у политику инвестирања у привреду на кратке оокове. Таква се политика сама од себе поетзара у политику на дуге оокове. што значи да се са овог пута не може скренути. Показало се да le много лакше повећати тренд инвестирања но га смањити. Другим речима, то значи да су државе Западне Европе коенуле путем све јачег ангажовања на пол>у производив, путем који их води сталном повећању утицаја државе на привреду земл>е.

Др.

ВојисАав Богић

ГРАЂАНСКОПРАВНИ ОДНОСИ С ЕЛЕМЕНТОМ ИНОСТРАНОСТИ НА ВАЗДУХОПЛОВУ У ЛЕТУ

Једна од битних особяна ваздушког саобраћаја која je од интереса за международно право јесте његов претежно међународни карактер. Да би био економски кориснији, савремени ваздушяи саобраћај тежи да повезује што удаљеније у географском простору, прелазећи самим тим у појединим летовима преко територија ове већег броја држава. Према томе, ваздушни саобраћај улази У облает међународног приватног права, великим бројем својих аспеката. Међу проблемима који спадају у ужу облает међународно приватно ваздухопловио право истину се проблеми сукоба закона у вези с грађанскоправним односима с елементом иностраности који се дешавају на ваздухоплову у лету.

(*) Поводом иьиге Flavio de Planta: Principes de droit international privé applicables aux actes accomplis et aux faits commis à bord d’un aéronef, Genève. Librairie E. Droz, 1955, 183 pp.