Анали Правног факултета у Београду

КОМИТЕНТ И TPETIE лице

141

угледу на Аустријски грађански законик), као и Општем имовинском законику за Кнежевину Црну Гору од 1888. (оригиналка кодификација на основу обичајног права). У немачком праву уговор о комисону je уговор трговачког права и на њега се применују правила Немачког трговачког законика од 1897, чл. 383 —406. Правила која се односе на берзанске агенте и банкарске агенте односно комиоионаре садржана су у закону о депозитима од фебруара 1937. Француско право не регулише уговор о комисиону детаљно. Трговачки законик од 1808., у чл, 94 и 95 даје врло опште одредбе о комисионом послу, док нешго детаљније регулише уговор о шпедицији који ce у француском праву сматра врстом комисиона. Субсидиарно се примењују ошпта правила о пуномоћству садржана у Француском грађ. законику, чл. 1984 између директног заступништва (représentation directe), које одговара агенту немачког права и индиректног заступништва (représentation indirecte), које одговара комисионару (13). Швајцарско право регулише уговор о комисиону у оквиру јединственог Законика о облигацијама од 1911 (ревизија законика од 1881) у чл. 425 —438. У основи инопирисано новим немачким Трговачкмм закоником, швајцароко право се унеколико разликује од њега. Текст посвећен комисиону одноои се само на такозвани куповни и продајни комиоион. Заступање у области осигурања, издавачке делатности, расподеле филмова ятд., спада под правила о пуномоћству, односно мандату уопште (14). Јединствено регулисање облигационог права учинило je да се изгуби разлила између трговачког и грађакскоправног комисиона тако да професионално обављање комиеионог заступништва није услов за примену правила о комисиону. Швајцарском решењу одговара и решеше шведског права Закон о комисиону, трговачким агентима и трговачким путницима од 18 аятрила 1914, а по угледу на гьега сачшьени су Норвешки закон од 30 јуна 1916 и Дански закон од 8 марта 1917 (15). Турски трговачки закон од 1926 регулиоао je уговор о комисиону у чл. 845 —878. Овај део закона укинут je ревизијом од 1956 која je, по угледу на швајцарско право, ишла за обједињавашем правила о облигацијама (16). Совјетско право (Грађаноки законик РСФСР-а, Указ од 6 септембра 1926, бр. 59, чл. 445) усвојило je јединствену кодификацију облигациодаг права. Правила која се односе на уговор о комисиону угледају се на

(13) Комисија за реформу Француског трговачког законика израдила je надрт одредби које се односе на уговор о комисиону нешго детаљније но што je то учин>ено у важећем Трговачком законику (посвећено je, у нацрту, 8 чланова уговору о комисиону). У комисији се дискутовало да ли да се комисион обради као врста мандата. После више измена, прихваЬено je противно мгалљење. Види Travaux de la Commission de reforme du Code de Commerce et de Sociétés, Vol. 5, Paris, 1955, pp. 58, 87, 114, 121, 136, 148.

(14) Види Oser— Schönenberger: Kommentar zum Schwelzerlchen Zivilgesetzbuch, Zürich, 1938, Bd. 5, S. 1560.

(15) Види Hamei; op. clt., p. 334. (16) Види Poroy: Le nouveau code de commerce Ture, „Annales de la Faculté de droit d’lnstanbul”, Vol. 8 (1959), pp. 101—117.