Анали Правног факултета у Београду

149

КОМИТЕНТ И ТРЕТЬЕ ЛИЦЕ

ce претпоставља ради заштите лица која послују са нечијим агентом или намештеником ■— под појам агента ужључује се и комисионар). Питање одговорности комитента (односно undisclosed principals.) по основу претпостављеног пуномоћства (apparent authority) спорно je, међутим, и даље у англо-америчком праву. Чвсто je дискутован у вези ca овим питањем, случај Watea u против Fenwicks: Туженик, пивар, купио je тоегионицу од неког Humbles, остављајући га да je и даље води као да je власник. При томе, наложио му je да пиће купује само од њега и да, сем малих изузетака, ништа не набавља сам (на овоју руку). Humble се није држао овог упутства већ je куповао цигарете и друге артикле уобичајене за овакве гостионице и које по општој пракси сваки пословођа може да набавл>а на кредит. Суд je нашао да je туженик обавезан за дугове ко je je Humble начинио на овај начин, не признајући према трећим лицима дејство ограничења која су сгављена поменутом Humble-у (51). Решегье које je у овом случају усвојио суд критиковало je што намеће одговорност у случају где нема ни стварног нити привидног овлашћења. Ипак, прецедент je слеђен, а наместо коришКегьа правне конструктив apparent authority, за објашњење се предлагала estoppel доктрина (52). Југословенско, као и континентално право уопште, иде нетто друкчијим путем у решаваньу овог проблема. Разлика проистиче из различите основне концепције уговора о комйсиону. Англо-америчко право, допуштајући непосредни однос између трећег лица и комитента, примењује на случајеве првкорачења комитентовог налога или’ неовлашћеног иступања комисионара ошпта правила о пуномоћству. Под одређеним околностима, без обзира да ли je у питању обичан- налогодавац, односно властадавац (principal) или комисионар (undisclosed principal), исти je везан радњама агента, односно комисионара и када овај дела ван окнира датог налога или и без налога. Да ли ће се применити теорија о apparent authority, или apparent ownership или estoppel доктрина, није за нас овде битно. Важно je да комитент .може да буде непоередно одтоворан за радње"комисионара које су ван оквира датог налога или предузете чак и без налога. У континенталном праву, међутим, питагье прекорачења налога од стране комисионара или делагье без икаквог налога, посташьа се као проблем односа комитента и комисионара, а не и комитента и трећег лица. Правило je да комисионар не мора да призна посао за свој. Уз ово иде и право на накнаду штете од комисионара, ако иста проистекне по комитента из прекорачења налога, односно непридржавања добијених упустава. Тако, ако комисионар прода робу испод цене коју му je комитент одредио као границу, биће дужан да комитенту накнэди разлику у цени, ако не докаже да je то учинио да би избегао већу штету по комитентк. Ако при куповини пак плати већу цену од оне назначене у налогу, комитент може

(51) Види Seavay: op. cit., pp, 190 —194.

(52) „Estoppel” доктрина почива на принципу „equity” по коме једно лице не може да се позива на опозиваше или ограничење изјаве (изричите или Koje проистиче из понашања) ако такво позивање наноси штету трећем лицу Koje je своју радњу засно-вало на претходној изјави таквог лица.