Анали Правног факултета у Београду

358

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ки савет преношењем на 'друге органе, већ се сматрају његовим искључивим делокругом. То исто важи и за управни одбор. С друге стране, међутим, важећи прописи не решавају непосредно питање одузимања послова из делокруга нижег органа од стране вишег. У правној литератури нема јединственог становишта у тој ствари. Сматра се да нема препрека и да нема правних санкција у погледу одузимања права и да виши орган може одузети права нижег с обзиром на његов положај у управЈвању предузећем. Тачно je да прописи нису прецизни у спречавању одузимања права. У том погледу нема одредаба које би искључиле одузимање права, као што то чине неки закони у иностранству, односно како се то може установите из правила прецедентное права. На британском правном подручју важи, на пример, правило да главна скупштина може давати само препоруке управном одбору друштва у пословима који су законом или правилима пренети на управу. Самостално их не може решавати с обзиром на потребе обезбеђења права радничким саветима. Одликујући се много већом прецизношћу у утврђивању послова из делокруга појединих органа, наш закон нема овакве одредбе али из начина регулисаља послова из делокруга директора може се закључити да се ти послови не могу одузимати када je реч о односима према трећим лицима у робном промету. Када je реч о односу према трећим лицима у промету, све одлуке колективних органа предузећа, могу бите само налог директору, и представл.ају његову обавезу према налогодавцу али не важе према трећима. Ограниченна његових овлашћења не чине сметњу његовој пословној способности, чак ни онда када би били уписани у регистар предузећа. То бескомпромисно обезбеђење промета, тј. сигурности у међусобном саобраћају довело je до тога да се директорова законска овлашћења о томе да његове изјаве представљају изјаве самог предузећа не могу ниуком случају одузети. Пословни уговори које би, на пример, потписали посебни представник или представници радничког савета или њиховог одбора немају правног дејства (изузев, када ови органи имају комерцијалног директора или заступника, у ком случају уговори потписани од стране тих лица важе, али су та лица подређена директору). Када je реч о правима директора у погледу обавезивања предузећа у грађанскоправним стварима треба подсетити на закон који утврђује да je уговор пуноважан чим га директор заклнучи. Једно од питања које ce у, вези с тим може поставите јесте могућност ограниченна ових права. Закон и судска пракса не допуштају никакве изузетке. Међутим, пошто се правилима могу ограничите права у погледу закључивања уговора и пошто нема правних препрека да се ограниченна регистру) у код суда, важе ли ограниченна за лица mala fide тј. за лица која су знала или с обзиром на односе са предузећем могла или морала знати за та ограниченна. Изгледа да би судска пракса требало да се креће овим путем, без обзира на тешкоће доказивања. Законску одредбу о обавезивању предузећа треба схватите као опште начело али не и апсолутно од којега не може бита изузетака. Положа) директора у предузећу. његов однос према