Анали Правног факултета у Београду

НОВО У РАДНОМ ПРАВУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

361

и извесни друштвени елементи, ипак ова форма учешћа произвођача не мења или битно не мења суштину владајућих односа у предузећу, тј. економске односе, односе радног колектива према средствима за производшу и расподели производа рада. У ствари, овде je реч о ограниченьу социјалне, односно политичке власти капиталисте према радном колективу. Отуда, однос између радника и власника предузећа и даље остаје најамни однос који има свог одраза и на све остале односе и институције којима се бави буржоаско радио право. Међутим, у нашим привредним предузећима, друштвени и економски положај радника битно се мења. Радник више није само произвођач него истовремено поста je и управљач друштвеном произведшем и расподелом. То из основа мења његов положај у самом предузећу и друштву. Учествујући у процесу производње својим радом, радник врши истовремено и одређену друштвену функцију, функцију управљаша, из које произилазе одређена друштвена овлашћења и обавезе и то не само у оквиру привредне организације већ и у оквиру читаве друштвене заједнице преко већа произвођача, тако да се радник-произвођач ставља у попожај да одлучује о измени и расподели друштвеног производа и да уједно непосредно добија одређени део овог производа који je створио у друштвено организованој производњи. Отуда, непосредни произвођач није више најамни радник већ пуноправни члан радног колектива. Зато и однос у оквиру социјалистичке привредне организације није више, у основи и начелно, класни, антагонистички однос између рада и капитала који постоји у капиталистичком начину производње и расподеле. Према tom6j у овом положају радника-произвођача основне су две нераздвојне компоненте: рад на друштвеним средствима за производньу и право управљаша тим средствима у систему радничког самоуправљаша. И баш ово право, пошто je укључено у саму основу друштвеног односа, врши свој утицај на характер радног односа, на радни статус произвођача и на сва питаша у вези с радом и радним односима, преображавајући овај однос ’у један квалитативно нов однос (у процесу). У складу са овим поставкака, под новим у радном праву Југославије треба прихватити оне институције, појмове, категорије и форме који ce темеље на новим социјалистичким односима у произведши и расподели, на бази друштвене својине на средствима за производшу и права управљања радника-произвођача из којих управо произилазе нове институције, појмови и категорије, или делимично само одређене нове нормативне карактеристике и елементи ■ — у односу на данашши развитак класичног, односно буржоаског радног права. Као што je већ примећено за ново у праву уопште, тако je и у радном праву Југославије могуће да нове правке институције, појмови и категорије или поједини нови елементи ових нису потпуно чисти, социјалистички, било услед постојаша још елемената старог, класичног радног права или неразвијености нових елемената који се тек рађају, било зато што у нашем радном праву постоје joui старе правке форме и техника који не одговарају више нових друштвено-економским односима у области производше и расподеле.