Анали Правног факултета у Београду

704

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

пима. Идеја није нова. Она je дуго била службено усвојена у СССР, где je Римско право као посебан прдмет на правним школама (институтима и факултетима права, и Институту трговине) уведен тек после реформе од 1942 и 1944. Оно се још увек, колико ми je познато, не предаје као посебан предмет на правним факултетима у Чехословачкој. На свим правним факултетима у Југославији увек je преовладало мишљење да предмет Римско право има велики значај за формирање правника. Римско право je пре свега историјски предмет, a историја у социјалистичкој Југославији има изванредно велики значај за васпитанье правника. То долази отуда што се тип правника који je потребан нашој пракси и каквог она тражи од правног факултета из основа променио. Без обзира на ком се радном месту налазио, правник није слепи и пасивни мерач правде, са вагом на чијим тасовима леже безличне масе параграфа, дела и л.уди, независних од услова и средине у којој су настали, него свесни, активни борац за правилну примену закона који су донети у одређеној средини, под одређеним условима и са одређеним цил>еми, на случајеве који су такође настали у одређеној средини и под одређеним условима. Зато наш правник мора не само познавати правке прописе и правые категорије ко je они регулишу него мора умети продрети у суштину наших друштвених односа, наше законодавне политике, мора умети схватити друштвену условљеност правних и противправних дела и умети продрети у психичке процесе који су извршиоца довели до шик. Осим тога, наша заједница се налази у изванредно брзом, револуционарном успону. Зато наш правник мора умети да види правые прописе и правые акте, не статички него у њиховом покрету у оквиру заједнице у којој су настали. Природне науке имају једно моћно педагошко средство то je експеримент. Да би слудент хемије осетио зависност хемијског процеса од температуре, врете, количине и распореда употребљених елемената, може им се то видљиво показати изводећи експеримент. Биолог се такође може послужити најразличитијим експериментима: повећавати или смањивати количину хране животињама, мењата начин и врсту исхране, укрштати их са другим животињама, мешати животне услове зедне биоценозе уводећи у њу или одузимајући јој поједине животињске или биљне врсте, итд., и увек при том посматрати ток и развитак процеса. У друштвеним наукама експерименти оваквог облика су немогући. Немогуће je успоставити сада робовласничке односе у једној заједници да би студента видели и непосредно осетили услове под којима се они стварају и развијају и њихов дал>и утицај на развитак заједнице. Немогуће je организовати извршење неког кривичног дела да би студента посматрали његову условљеност и психичке процесе извршиоца. Зато смо ми у правним студијама упућени на експерименте које je сам живот створио —на историју. Историја римске државе и права има у том погледу за правнике огроман знача ј. Римско право je правый систем који смо у могућности да пратимо почевши од његових најпримитвнијих облика, преко успона кроз читавих седам до осам векова цветања у вековима око почетка наше ере,