Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

122

јих не може лако доћи до споразума међу постојећим блоковима еила. Истовремено са овим они су сматрали да не треба посветити већу пажњу примени поступка прогресивног разно ja иако je та могућност у Повельи и Статуту Комисије посебно предвидена и дозвољава расправљање о актуелним питаньима независно од степена гьиховог досадаппьег регулисања у области међународног права. У овоме су се позивали на то што je при досадашњој кодификацији вршен и прогресиван развој обрађиваних области, те су наглашавали да овим путем треба и даље ићи како се не би, у случају радикалнијих захвата у методе досадаппьег рада, шжварило оно мало што je досада постигнуто на опште задовољство (10). Интенција неангажованих земаља које су покренуле ову акцију није била, међутим, да се поквари оно што je досада постигнуто већ да се подизањем ауторитета ове активности Генералне скупштине створе услови за појачано учешће свих држава чланица у стварању савременог међународног права, да се више узму у обзир потребе нових држава и да, на тај начин, и у овој делатности добију одређено место промене које су се догодиле у савременом свету и које утичу на измену принципа, правила и института међународног права, те да се- у оквиру тога изврши и кодификација принципа мирољубиве и активне коегзистенције који треба да буду основа целокупног рада на кодификацији и прогресивном развоју. Мада до усвајања предлога о кодификацији ових принципа није дошло на XVI заседању Генералне скупштине, на коме je то предложила југословенска делегација, указивање на потребу да се расправља о њима и они протумаче као општа основа усавршававьа међународног права у дана'шње време, добило je широку подршку. Ово се види из одлуке да се започне расправљање о принципима коегзистенције у оквиру посебне тачке дневног реда на XVII заседању Генералне скупштине. Иако je као главки аргумент против кодификције принципа коегистенције истицан контраверзни политички карактер овог појма, западне силе су се врло брзо сложиле са идејом о расправльагьу о њима, признајући на тај начин да у данашњој међународној заједници, заснованој на изванредној разноликости друштвено-политичких и економских система, принципи коегзистенције треба да буду полазна тачка у процесу стварааа међународног права. У дискусији навођена су и друга питагьа која заслужују посебну пажњу Правног комитета али сва та питања оставлена су засада по страни и расправљању о правним принципима коегзистенције дат je приоритет (11). Ако треба из досадаппьег излагала извући Неки најопштији закључак онда je то несумњиво констатација да je Генерална скупштина придала у току последње две године већи значај раду Комисије за међународно право и кодИфикацији и прогресивном развоју него икада раније.

Ц0) Вндети ближе племена мишљења влада у Doo. TXN: АУ4796 и Add. I—B, као и иступа.ьа представшжа Велике Британије, СССР (АУС. 6/SR 717), Бразила (А/С. 6 SB 721) и САД (А/С. 6/SR 722).

(11) То се види по садржини амандмана који су на предлог резолущце подпет од стране ЈугославиЈе, УАР, Дејлона, Ирака, Афганистана, Камбоце, Гане, Лион)с, Чехословачке и Ру лгу ни jo (А/С, 6/L. 492) поднели САД, Пакистан, Јапан, Дахомеј, Чиле, Грчка, Турска и Ирека' (А/С. 6/L. 494), тражећи само измену термина „миролюбива коегзистенција“, као и уопште по току дискусије у Правном комитету (Вид. ближе Doc. UN - А/С. 6/SR. 713 до SR. 730).