Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

124

добијају постелено шири друштвено-политички смисао. У условима изванредне међузависности држава, одређене ј единством политичке и економске основе савременог друштва, централизација формалних извора међународног права, ко ja се може извршити у оквиру Уједишених наци ja на универзалној основи применом поступака кодификације и прогресивног разно ja, може да послужи као одређени допринос за стабилизовање савремених међународних односа. Ова делатност може, исто тако, да буде и одређена противтежа блоковској политици развијања регионалних правних система на интеграционој и другим основама, те je на тај начин и израз тежње за очување јединственог характера међународне заједнице. Да ли ће и колико могућности створене прихватагьем одлука о којима смо досада говорили бити искоришћене у овом смислу, друго je питање на које ће одговорити буДућност.

Др. Милан Шаховић

ПРАВНИ ПРОБЛЕМИ ЗАШТИТЕ ОД ЈОНИЗУЈУЋИХ ЗРАЧЕЊА

1. Историја људске заједнице обилује примерима опасности и удеса којима je био човек стално изложен. Они су долазили најчешће изненадно, у краћим или дужим временским размациша, са различитим дејством и трајањем или су ce појављивали y одређеним временским циклусима. Обично, њихов исход je био драматичан за човека. Те категорије опасности везане су углавном за природне појаве ко je су ce дешавале независно од воље човека и његове моћи да их предвиди и спречи. Једини џачин одбране или борбе за опстанак било je прилагођавање човека ономе цгго га окружује. У почетку то je била спонтана и несвесна реакција. Међутим, човек je постепено проналазио средства која су му омогућавала да у извесној мери искоришћава природну стихију за свој економски развој, чак и да регулише извесне појаве и снаге у природи пред којима je раније био немоћан. И управо тада се појављују нове опасности и долази до нових удеса, као непосредних резултата такве људске делатности. Борба против природне стихије и стални напредак људског друштва и једно и друго резултат људског ума и гьеговог рада у обрнутој je сразмери са несрећама које изазивају употребљена средства у том вечитом кретању напред. Другим речима, резултат човековог рада није само корист и напредак већ се као њихов корелатив стално појавлзује и опасност, односно ризик и штета. У свакодневном животу то значи да су се поплавама, земљотресима и пожарима придружиле саобраћајне несреће, несреће у индустрији, неcpehe изазване употребом машина, синтетичких материјала, хемикалија, итд., и да човек својом делатношћу, стварајући стално све нове и нове изворе напретка, ствара и нове изворе опасности. Али сада се не може више говорити само о прилагођавању човека ономе што га окружује. Човек je тај који треба да одлучи о квалитету и квантитету односа између ризика и користи и да у сваком случају покуша да прокалажеаем одго-