Анали Правног факултета у Београду
МЕТОДОЛОШКИ ЗНАЧАЈ ЈЕДИНСТВА ДРЖАВЕ И ПРАВА
67
сно je и потребно пружити извесна претходна разјашњеша која могу допринети потпунијем и одређенијем схватању мотива и намене разматрања, па и достизању жељених резултата. 1. Наука која проучава државу и право, односно скуп одговарајућих дисциплина, има две битне компоненте од којих зависи њен карактер и физиономија: методолошка компонента показује начин, путеве и форме, као и инструменте који су подобии за сазнање односног предмета; садржинска компонента, пак, своди се на укупност постигнутих резултата, тј. у одређеној мери систематизовано и специфично изражено знагье. Другим речима, метод представља динамичку страну науке, а то значи начин кретања мисли, ток сазнаньа, форму достизања истине о предмету; садржина, пак, представља статичку страну науке, оно што je настало као произвол процеса сазнања. Ове две компоненте науке међусобно су преплетене и усклађене, зависне једна од друге, па их je доиста тешко прецизно разликовати и разграничити. Одређен метод води ка одређеној садржини, али извесна садржина намеће потребу коришћења одговарајућег метода. Свака наука остварује своје задатке применом потребног и могућег метода током процеса сазнаваньа, али и истовременим фиксирањем својеврсне садржине у виду адекватних знања. Наука je само једна врста свесног одраза објективне стварности, света који нас окружу je. Наравно, предмет или објект проучавања, који представља један или више појава стварности, може бити мање или више сложен, може имати ова или она својства, стране и саставне елементе. Држава и право су изванредно сложене појаве, па зато могу бити предмет проучавања различитих дисциплина. При том, природа самог предмета, у крајњој лини] и, одређује метод који се може употребити, па и садржину ко ja тако настаје. Поједине стране, својства или елементи државе и права су предмет посебних дисциплина. Али, као субјективан одраз објективне стварности, научна дисциплина с истим предметом проучавања може постојати у разним варијантама како у погледу метода, тако и у погледу настале садржине. Међу дисциплинама које проучавају државу и право нарочито место заузима најопштија дисциплина код које се веома јасно показује зависност методологије од садржине али и садржинска условл>еност методологов. 2. Ова дисциплина je теориска па претпоставља максималну употребу инструмената логичке генерализације, мисаоног обухватагьа општих, битних и суштинских квалитета свих историских и савремених држава и правних система. Исто тако обухватају се и њихове везе с осталим елементима друштвене. структуре. Неопходност специфичног .метода и његове могућности показују битни елементи садржине ове дисциплине, који се јављају у виду бројних и сређених појмова, поставки и закона. Ова дисциплина представља скуп знања изражених у овим елементима. Не упуштајући се у објашњења сваког од ових елемената утврдимо само шта значе поставке у склопу ове науке.