Анали Правног факултета у Београду

68

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Поставке су кондензоване мисаоне одредбе или ставови у којим се спајају и на известан начин изражавају одређени општи појмови и закони. У њима се, тако рећи, сублимира и резимира највећи део онога што се постиже у процесу сазнања. То су садржајне мисли, конструкције и констатације усмерене на то да одразе- битне црте, везе и тенденције стварности. Особито се у вьима фиксирају принципи повезивања саставних елемената државе и права, као и политичких система и активности основних Политичких снага. То су концептуални оквири и шеме, полазне тачке и крајњи резултати, ослонци развоја сазнања у одређеном смеру: то су нити водиље и оријентациони инструменти у широј или ужој научноЈ области. Наравно, има различитих поставки: експлицитно изражених, али и имплицираних у конгломерату знака; има их научно тачних, али и нетачних до те мере да су пример типичних заблуда (то je случај кад се у њима налазе етичка, политичка и друга мерила оцењивања стварности или просто извесне замисли); има их веома уопштених па ипак најдубљих у погледу сазнања стварности (1), али и с много ужим домашајем; има их које означавају сумирање историских факата, али и априорно постав л>ених; има их ко je су плод индукције, али и таквих ко je су настале дедукцијом, итд. У овој дисциплини постоји скуп поставки које су мање или више усклађене, па следствено томе служе као основа научног система својственог самој дисциплини. 3. Поставке, као уосталом и општији појмови и закони, могу се формулисати само у оним дисциплинама у којим je процес логичког уопштавања неизбежан. А у дескриптивним дисциплинама ограничено су могућности изградње поставки, јер често недостаје материјал на основу кога би се оне формулисале. С обзиром на то да најопштија дисциплина настоји да постигне најдублЈа сазнавьа о државй и праву, поставке се појавл>ују као битан елемент садржине овакве дисциплине. При том je знача j но то да поставке доиста фигурирају као продукт одређеног метода или примене својеврсне методологије па зато дају основни тон насталој садржини. Но, с друге стране, као део садржине дотичне дисциплине, оне изискују примену прикладке методологије. Следствено томе, оне дају заједно с општим појмовима и законима стварни печат разним теоријама државе и права. Те теорије се и разликују због разлика у методу и садржини уопште и извесном скупу поставки посебно. На тај начин, у склопу најопштије дисциплине настају многе концепције код којих се може утврдити више истоветност предмета него блискост њихове садржине. (1) Најбољи примери таквих поставки налазе се на подручју историског материализма као најопштијој марксистичкој теорији друштва. У вези с тим ваља подвући да je Маркс својом доиста генијалном формулацијом најкраће и истовремено најдубље изразио готово све најважније поставке ове теорије у чувеноы и стално цитираном предговору „Прилога кри Тици политичке економије.“ Вероватно je да нико, нигде и никад у области људске мисли и сазнап.а није тако концизно и садржински богато изразио огромно научне резултате који су утолико већи што су имали карактер правог научног открића, као што je tö Маркс учинио на свега једној страници формулишући у свакој речешщи научне законе о изванредно сложеној и променљивој друштвеној стварности.