Анали Правног факултета у Београду

194

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

школу итд. Средства прикупља месна каиделариЈа или посебан одбор и средства ce често достављају општини коЈа по правилу и покреће добровол>ни начин финансирања и изградау појединих објеката и сгара ce о њиховом остварењу. Међутим, догађа ce да општина та средства утропш y друге сврхе, a не y оне за шта су она била предвиђена к дата, без ккаквог одобрења и знања грађана. На таЈ начин грађани и њихово поверење бивају изиграни и то добронамерно али шак изиграни, a л>уди пепосредно материЈално На страну што оваква пракса ствара и одређене политичке проблеме и ceje неповерење y државне органе. To Je посебна страна питања. Нас овде интересуЈе питање накнаде пггете. У постојећим правним прописима нема довољног ослонца за накнаду штете y оваквим случаЈевима, мада ce основ може наћи y правилу опхпте познатом и данас опште усвојеном: ко другоме штету учини обавезан je да Je накнади. Али ово Je правило сувише уопштено и требало би поставити неко непосредније коЈе би Јасно исказало да ce y оваквим случаЈевима може захтевати и добити накнада штете. Наведени случајеви покрећу питање ко може да захтева накнаду штете: насел.е месна канцеларија, збор бирача, одбор коЈи Je прикупио средства или неко друти? Међутим, нико од напред побројаних нема своЈство лица y праву, тако да ce y парници не може да појави као странка. Осим тога, покреће ce питање сношење трошкова за вођење спора y оваквим случаЈевима. Будући да су y питању често милионски износи crropa, то су и велики тркзшкови његовог вођења. A како Je спор увек неизвесна ствар, то ce грађани врло тешко одлучују на њега, Јер треба да прикупе знатна средства за његово вођење, уз неизвестан исход. Осим тога, акциЈа за покретање спора против државног органа y оваквим случаЈевима, будући да нема довољног ослонца y закону, може да буде оквалификована и као акт уперен против власти и да буде онемогућена пре но што Je стварно и започета. Са ових разлога наЈчешће ce догађа да ce спор не поведе ' a да остану незадовољство и озлоЈеђеност y масама и «ов терет да би ce изградио планирани обЈект. Имајући y виду напред речено, мислим да би чл. 57 Устава требало допунити од прилике y овом смислу: да су државни органи, установе и организациЈе коЈи врше Јавну службу обавезни да накнаде грађанима и другим лицима y праву штету коју су им органи или лица y њиховоЈ служби причинили незаконитим или радом; да насеља и друштвено-политичка тела који немају своЈство лица y праву (месни одбор, збор бирача, одбор грађана) имаЈу право на накнаду штете као и грађани и друга лица y праву као поЈединди и да им суд може пружити и бесплатну правну заштиту. , 2. ТИТУЛАР ДРУШТВЕНЕ СВОЈИНЕ. У Преднацрту Устава има извесних ствари коЈе ми нису довољно јасне и молио бих оне коЈи су упознати боље са Уставом да ми их обЈасне. Прво, y вези са чл. 26. Мене Je оваЈ члавг збунио y том смислу што ce појављује Још 'неко ко може бити титулар својине на непокретностаlма