Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

205

дшзацију ни y односу на појединца. Наиме, пошто je производност рада сложан показатељ на чију величину утиче више фактора, као што су пррфодни услови, техничка опремљеност рада, организација рада, итд., тако да квалификованост рада и залагање произвођача представља само један од фактора који je одређују, из чега произилази да њихов утицај може бити неутралисан или увећаи дејством осталих фактора, производност рада може бити већа или мава и уз ptctpi утрошак радне снаге, исту квалрификованост рада и залагање прорЈзвођача. На прршер y руднрску je руда богатија, под једнаким осталим условима исти рад резултираће y разлррчитој количишј производа за исто време, y двема фабрикама које производе исту врсту производа већа техничка опремљеност рада y једној од h>pix (a крја, je најчешће резултат улагања средстава која обезбеђују друштвено-полрггргчке заједнице различрггих нивоа, или чак заједнргца y целргни) даће исто тако под једнакрш. осталим условргма за .Piero радно време и уз исти утрошак радне снаге већу колргчину прсхизвода. У том смислу сматрамо да ce производност рада може узети као непосредан критеррцум за остварење расподеле према раду само y оквиру дедне радне организације и то за произвођаче који раде под једнаким условрша, док њена даља прршена захтева посебне облике квантификатдије радова различитог конкретног облика, и различитог степена квали-фикованости. За одређивање учешћа целе радне организације y расподели лроизвода који je она остварила, расподела према проргзводностир рада као недосредан критеријум по нашем мишљењу не долази y обзир. Учешће Традне организације y оствареном производу y сваком случају представља пзведену величину. Ohö je једнако разлици између производа рада те у>адне организације и неопходних одбитака о којтша je напред било речи a чргја величина највећим делом зависи од конкретне економске политике заједнице као целине, односно цшвева привредног развоја који су чтужно везани зд привреду друштва y целини. Други облик одређивања учешћа радне организадије y расподели био би његово извођење из учешћа свих произвођача појединачно, уколргко ргмамо y виду да сваки произвођач y апсолутном износу од друштва добије после одбитака онолико рада

y облику материјалних добара колико му je y облику живог рада сам дао. ГМеђутим, овакав приступ био би мивроекономски, и претпоставља да je ■одређено учешће индивидуалних произвођача a ово може бити одрефено само као део фонда који одлази «а личну потрошњу, односно није дата већ изведена величина, Отуда je ова друга могућност само матема-тичка a не и економска. Сличне примедбе могу ce упутити и другом критеријуму који служи чсао конкретизација економског принципа расподеле према раду пословном успеху радне организације. У реалним кретањима појавног света не-сумњргво je да he пословни успех радне организације имати утицаја на величргну учешћа радне организације y расподели производа који je остварен y њој, шта више он he нормално служити као полазна тачка за утврфивање величине тога учешћа, али сматрамо да y теоријски дефинисаном систему социјалистичке привреде њвму нема места. Расподела према пословном успеху као начело система значила би y ствари расподелу према