Анали Правног факултета у Београду

IN МЕМОШАМ

277

ДР. МИЈО МИРКОВИЋ (1898-1963)

Недавно je у својој 65 годный преминуо наш познати економист Мијо Мирковић. Рођен у селу Ракаљ у Истри 1898, Мирковић се школовао у родном месту, а затим у Пазину и у Забреху (Чехословачка). После стицања доктората економских наука Мијо Мирковић je радио као службеник у разним предузећима, рудницима, коморама и сличним установама у Србији. Током 1928 изабран je за доцента на Правтюм факултету у Суботици, 1933 за ванредног, а 1938 за редовног професора. Септембра 1939 изабран je за редовног професора на новооснованој Економско-комерцијалној високој школи у Београду, а убрзо после тога постаје и декан те школе. За време рата живео je претежно на Крку радећи као рибар и морнар. Био je хапшен и прогањан од стране италијанских окупарора, а 1944 прикључује се партизанским одредима. По завршетку рата обављао je значајне државне и политичке функције у земљи ,а у току 1945 и 1946 био je члан наших делегација на међународним преговорима у Лондону и Паризу. Убрзо затим постаје редовни професор на Економском факултету у Загребу; 1947 изабран je за члана Југословенске академије знаности и уметности, а од 1958 до 1961 био je и њен генералки секретар, Најзначајније резултате у свом научноистраживачком раду остварио je Мијо Мирковић на пољу економске политике. Он je студиозно и озбиљно пришао изучавању низа проблема из овог домена и у времену од 1931 до 1939 објавио седам уцбеника у којима je обрадио читав систем економске политике. То су Увод у економску политику (1935), Ипдустријска политика (1936), Аграрна политика (1939), Саобраћајна политика (1934), Трговина и унутрашња трговинска политика (1931), Спољна трговинска политика (1932) и Занатска политика (1934). Поред тога залажена je и његова монографија Развој економске мисли у XIX вијеку објављена 1938. Сви ови радови имали су пионирски карактер и представљали су прво озбиљно теоријско постављање и научну обраду многих проблема из области економске политике. У периоду после Другог светског рата наставља се плодна научноистраживачка активност Мије Мирковића. Тако се појављују монографије Екоиомска структура Југославије од 1918—1941 (1950) и Економика аграра ФНРЈ (1950), као и низ других маньих и већих радова, чланака, итд. Нарочито je привукло пажњу стручњака обимно дело Екоиомска хисторија ФНРЈ (1958). У вод у економску ФНРЈ (1959) представља покушај да се поставе темељи за изучавање послератне економике Југославије и да се анализирају и генералишу искуства и оцене резултати остварени од 1945 па надаље у економској политици земље. Значајан успех постигао je Мијо Мирковић и као лесник и књижевник објављујући своје радове под псеудонимом Мате Балота. Овде посебно треба навести ньегов роман Тијесна земља и збирку песама Драги камеи. Међу радовима Мирковића у овој области нарочито je значајна обимна мо-