Анали Правног факултета у Београду

36

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ствима за производњу. Ако има већ средстава за производњу у приватној својини (у нашем праву), он je већ остварио своје право на рад. Пракса показује да се по правилу запошљавају у социјалистичком сектору, тј. на средствима за производњу у друштвеној својини они радни људи који немају или имају недовољно средстава за производњу у приватној својини. Друго овлашћење из права на рад, али не кумулативно него сукцесивно, у односу на овлашћење титулара права на рад да се запасли, зависи од узрока због којег није остварено право на запослење. У том погледу могуће су следеће ситуације: а) да je титулар права на рад способан за рад али неће и одбија да се запосли; пошто у социјалноправним односима према титулару социјалног права нема санкције јер би, као што смо истакли, и да постоји, била нефункционална, то наступа само посредна „санкција“, тј. престанак социјалноправног односа и самог социјалног права на рад. (Слично je у брачном правном односу: брачни другови су дужни да један другом буду верни. А ако нису, према неверном брачном другу нема непосредне санкције већ наступа посредна санкција, тј. развод брака а то значи престанак брачног правног односа). б) да je титулар права на рад способан за рад али надлежни орган државе или друштва не може да. оствари овлашћење титулара права на рад да се запосли јер нема ■ расположивих радних места, или нема радио место које одговара струци и квалификацији титулара права на рад. У таквом случају, заиста, погреишо би било сматрати да je надлежни орган повредио право на рад титуларово, и доследно томе прибегавати макаквим санкцијама или захтевима (што значи тужбама), јер ако нема слободних радних места за запослење онда се то не може квалификовати као повреда („правног“) закона него као економска нужност која са гледишта права има карактер више силе. Уместо тога треба прибећи другој правној техници: стварању и обезебђивању једног новог, другог, сврсисходног сукцесивног овлашћења односно социјалног права које ће следити овлашћењу на запослење а то je овлашћење на социјално обезбеђење за време незапослености. У овом случају право на рад се остварује у облику новог, посебног и самосталног социјалног права на социјално обезбеђење за време незапослености, изведеног из права на рад. Ово ново социјално право право на социјално обезбеђење за време незапослености стиче се под новим законом одређеним условима и користи се под посебним правним режимом (условима). Ако се после одређеног рока не успе наћи одговарајуће запослење, право на социјално обезбеђење за време незапослености условљава се новим условима: 1° или да незапослено лице прибегне преквалификацији односно новом или допунском стручком оспособљавању (образовашу) ; 2° или да незапослено лице прими посао који није одговарајући његовој квалификацији или струци. У зависносги од набора ових сукцесивних овлашћења могу да настану опет три ситуације: Прво, у случају да незапослено лице или одбије да се подвргне преквалификацији односно новом или допунском стручком оспособљавању или да одбије да прими посао који није одговарајући његовој квалификацији