Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

569

ности. (г) Постојање узрочне везе између противправне повреде уговора и проузроковане штете. (д) Кривица стране која je прекршила уговор. Кривица обухвата и умишљај и нехат и она представља општи услов. У низу случајева одговорност уговорних страна по уговору о испоруци наступа и при непостојању кривице на страни уговорне стране која je противправно прекршила уговор. Као случајеве ове врсте аутор наводи: одговорност уговорне стране за неизвршење уговора које наступи без кривице његовог, у планској хијерархији претпостављеног, вишег органа; одговорност за неизвршење или неодговарајуће извршење уговора због кривице трећих лица са којима страна, која je прекршила уговор, стоји у уговорним односима; одговорност за непосредне извршиоце уговора на које je уговорна страна пренела извршење појединих обавеза из уговора о испоруци; одговорност по новчаним обавезама. Правки извори који регулишу одговорност по уговору о испоруци су Основи грађанског законодавства СССР (чл. 44-50), Уредба о испоруци робе производно-техничке намене (чл. 58-81 и др.), и Уредба о испоруци робе широке потроппье (чл. 57-82 и др.), Посебни услови за испоруку појединих врста производа, као и други за уговорне стране обавезни прописи. Одредбе које регулишу одговорност у уредбама о испоруци су императивног карактера. Поред тога обе Уредбе одређују да се не допушта уношегье у посебне услове испоруке и у уговоре правила која ограничавају одговорност .уговорних страна за неизвршење преузетих обавеза. Остали део ауторових разматрања посвећен je посебним врстама одговорности. Одговорност за прекоредну испоруку je специфичан вид одговорности који произилази из административног планског регулисања привреде. Прекоредна испорука настаје када предузеће не изврши испоруке предузећима и привредним организацијама који су планом одређени него другим предузећима. Ово je обично последица стављења месних интереса испрёд општедржавних, што доводи до тога да се не обезбеди благовремена испорука у друге економско-административне рејоне, савезне републике, итд., а што има посебно штетних последица за плански развој совјетске привреде у целини. Одговорно предузеће (испоручилац) плаћа уговорну казну у висини 100% од вредности извршене прекоредне испоруке и то предузећу коме je требало да изврши испоруку. Одговорност за неиспоруку о року обавезује испоручиоца да плати уговорну казну и то за производе производно-техничке намене 3%, а за робу широке потроппье 2% од вредности неиспоручене робе. Како je рок испоруке по правилу једномесечан, то се ова уговорна казна плаћа чим протекне месец у коме je испорука требала да буде извршена. Међутим, плаћање ове уговорне казне не. ослобађа испоручиоца обавезе да изврши испоруку. Принцип реалног извршења уговора je и овде стриктно спроведен. Посебна одговорност се предвиђа у совјетском праву за повреду асортимана код уговора о испоруци. У погледу утврђивања асортимана одлучујућа улога припада трговачким предузећима с обзиром на њихов положа) купаца у односу на индустриска и друга предузећа, а продаваца у односу на становништво. Уредба о испоруци робе широке потроппье предвиђа да у случају несагласности испоручиоца са предлогом купца у погледу асортимана робе, и то како приликом годишњег утврђивања, тако и при вршењу кварталне спецификације, купац има право да одбије робу коју му испоручилац предлаже због неодговарајућег асортимана. Међутим, купац нема право да одбије пријем испоруке због неодговарајућег асортимана, ако ово одбијање није извршио благовремено, тј. приликом закључења уговора или у почетку кварталног периода. За нарушење асортимана плаћа се 3% од вредности испоруке. Ово само за ону испоручену робу која није одговарајућег асортимана. Накнадыо извршење испоручи-