Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

571

У погледу вршења јавних функција жене у Западној Европи полако добнјају функдије које су некад припадале искључиво мушкарцима. Писац посебно износи податке о освајању јавних служби од стране жена у Француској. Он наводи број жена судија и судских службеника, жена адвоката. Характеристично je да су жене бројно заступљене у адвокатури града Париза. Утицај жена у политичким странкама према броју жена гласача није значајан. Али, ипак се њихов утицај не може потценити, кад се третирају питања по ложа ja породице, жена и деце. Поред тога постоје и посебна удружеша за одбрану женских права. Ова удружења жена или су прикривено везана за неку политичку странку и служе пропагирању идеја те странке или су основана на верској основи (као напр. Француска лига католичке акције, Унија немачких жена протестанкигьа итд.). Писац je ипак највећи део излагања посветио разматрању питања статуса жена Зап. Европе у приватном праву. Положај жене у приватном праву третиран je на следећи начин: положај жене уопште, утицај брака на имовину жене и њену пословну способност. У овом делу монографије писац je изнео и положај жене у кривичном праву, грађанском и кривичном поступку. У погледу пунолетства, у земљама Зап. Европе не прави се разлика између жена и мушкараца. У већини земаља пунолетство се стиче са навршеном 21-ом годином осим у Шпанији (са 23 године) и у Швајцарској (са 20 година). У погледу доба старости за склапање брака прави се разлика између жена и мушкараца и то из физиолошких разлога. Доња граница за склапавье брака je у свим земльама Зап. Европе (осим Енглеске где je иста и за жене и за мушкарце) нижа за жене него за мушкарце. Веридба нема у свим земљама Зап. Европе исти правки значај : у у Француској, Белгији и Италији она не претставља обавезу да се брак мора закључити, већ даје само право напуштеном лицу да захтева накнаду штете, уколико je раскид веридбе скривила друга страна; међутим, у Немачкој, Шпанији, Холандији, Португалией, Швајцарској и скандинавским земљама (осим у Норвешкој) веридба претставльа обавезу да се брак и закльучи, али због отсуства принуде практичне последице једног и другог решења су исте. Остали услови за закльученье брака су једнаки за жене и мушкарце у земљама Зап. Европе. Једино се жена не може одмах да венча по престанку првог брака. Потребно je да прође 300 дана од смрти њеног мужа или од одвајања од мужа у случају развода брака одн. одвајања од стола и постеље. Овај рок се по неким законодавствима може и да смањи одлуком суда из посебних разлога. У погледу узрока за тражење развода брака одн. одвајања од стола и постелье у неким земљама Зап. Европе прави се разлика између жена и мушкараца. Тако на пример у Француској жена може да тражи развод брака у случају браколомства мужа само ако je муж довео конкубину у заједнички стан за женом. Право наслеђа припада жени у земљама Зап. Европе у истој мери као и мушкарцима. (Изузетак претставља наслеђивање племићске и сеоске имовине у Данској и Норвешкој.) Утицај брака на по ложа ј жене у Западној Европи кретао се у правцу смањења мужевльеве власти. Жена je и далье обавезна да следује домицил мужа, али се већ праве и изузетци од тога. Она више уда ј ом не добија аутоматски државльанство свога мужа. Она више није обавезна ни да носи његово име. Ипак се не може рећи да je у земљама Зап. Европе дошло до лотпуне једнакости жена са мушкарцима. И даље се у законодавствима ових земальа наглашава да je муж шеф породице и брачне заједнице. У