Анали Правног факултета у Београду

318

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je познато, једна начелно веома строга подела процесних функција кзмеђу заинтересованих лица односно странака, с једне, и надлежних судских инстанција односно судија, с друге стране, и то тако да саме парничне странке, по својој инцијативи, не само покрећу дата поступок (процес) већ у ствари и руководе и управљају вьиме, док je самоме суду односно судили пред којим исти поступак тече и који на крају треба да га својом одлуком расправи и реши до недавно била додељена једна, више или мање, пасивна улога. Речено je, и то са разлогом, да je сам судија до сада био пасиван посматрач (~im spectateur passif“) расправе која се пред аим води. Сличав случај имали смо, узгред буди речено, и по староме Срш грађ. суд. пост, од 1865, који je такође био изграђен и допет на основу и у духу начела старого франц. грађ. проц. система. Међутим, после доношења великог броја нових процесноправних одредаба и прописа, нарочито оних од 1958, стари франц. грађ. проц. систем знатно je реформисан и измењен. Те пак реформе односно измене се првенствено тичу баш самог јачања положаја судије у грађ. суд. поступку,, па дакле и грађ. правосуђу уошпте, а посебно његове улоге и функције у погледу управЈвања поступком у датој судској инстанцији. Улога суда постала je сада и у тој области знатно актавнија и непосреднија. Наиме, надлежни суд односно судија може сада, тј. после реформе о којој je овде реч, и сам по својој иницијативи наредити и предузети све потребив мере ради истраживаша истине и доношења одлуке. Тако да сада прибављање и употреба потребних чшьеница и доказа или тзв. материјално управљање процесом не зависи само од волье странака; нити je суд ограничен да суди само на основу оног чињеничног и доказног материјала који су странке предложила и поднеле, као што je то било раније. Битно je дакле ограничена, па унеколико чак и сасвим искључена тзв. процесна максима која иначе као једно посебно и значајно процесно начело изражава превласт странака у управљан.у спором односно поступком. Узгред буди речено, из сличних разлога ова максима није усвојена ни у нашем новом јутос. парн. поступку. У вези са тим, одговарајућим новим прописима из оквира ове реформе франц. грађ. проц. права предвиђена je, поред осталог, и установа посебног судије, који je по закону нарочито овлашћен и дужан; да прати ток поступка, да буде у трајном контакту са странкама и њиховим заступницима и да се стара о правилном и тачном извршењу нужних процесуалшlх форми, како би се избегла евенетуална ништавост поступка и неважност донетих одлука, на штету економичности и брзине поступка. Овај судија je дакле, уошпте узевши, задужен само да прати (suivre) покренути поступак а не и да тим поступком управља (diriger). Отуда и његов уобичајени назив: cyduja задужен да прати поступак (juge chargé de suivre la procédure). Његова су пак посебна овлашћења (атрибуции е) углавном састоје у томе: да врши ошпти надзор и контролу над постуком, те да настоји да странке и њихови заступници поступају лојално и савесно ида избегавају сваку злоупотребу права која им припадају у поступку. У везя са тим, он може ради потребног убрзања поступка упутити странке да од председника већа траже одређивање што скоријег рочишта за расправу