Анали Правног факултета у Београду

ноет професора захтева, на првом месту, јасну концепцију о праву, али не само позитивном праву него, о суштини права као филозофске социолошке чшьенице. То му je потребно да би могао да прикаже позитивно право и да критикује решења на својим предавањима и наравно да би се свакодневно обавештавао о свој практично j и теоријској еволуцији своје дисциплине, а да не прекида да истражује резултат који настава остварује код студената, не да би постигао догматски, очигледан одговор, него да би знао разлоге због којих je дошао до извесних решегьа и дубину протехслих размшшьагьа. Проф. Громпоне истине такође да постоје два начина мишљења која означавају негацију личности и звања професора права: онај који се везује за један систем и следи га без размихшьаньа о чигьеницама које том систему противрече и, други, који примењујући позитивно право верује да je све решено од стране јуриспруденције. Први начин мшшьеньа састоји се у извођењу последица једног догматски усвојеног система а други не види недостатке јуриспруденције. Наша je настава пише аутор овако сагледана била потврда нашег интелектуалног колониализма. У историји правних студија преовлађивали су у ночетку француски критеријуми заједно са италијанским; касније су ce придружиле немачке теорије и сада почихье да продире северноамерички утицај. Уопште говорећи, у основи, се зависи од другог ствараоца или од другог система a недостаје властито мерило. Основни проблем који се обрађује у расправи Ц. Пелосиа („Бележник као правни саветник“) јесте карактеризација нотаријалне функције, одређивање њених критеријума, као и доктрина међународних конгреса (посебно трећег међународног конгреса јавног бележништва латинског подручја, одржаног у Паризу). И остале расправе у овом зборнику доприносе сагледавању разноврсности и одговорности звања правника.

Триво Д. Инђић

ОДБРАНЕ ДОКТОРСКИХ ДИСЕРТАЦИ J А НА НРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ. Олга Шуковић, асистент Института за међународну политику и привреду, одбранила je 30 децембра 1963 своју докторску дисертацију „Цоложај Генерално? секретари Уједињених нација“. Анте Ромац, докторанд права, одбранио je 23 децембра 1963 своју докторску дисертацију „Стварање феудалних односа и римско посткласично право“. Обрад Рачић, хон. асистент Института за међународну политику и привреду, одбранио je 6 јануара 1964 csojy докторску дисертацију „Однос Уједињених нација и специјализованих установа“. Бранислав Пиха, помоћник директора Завода за унапређење комуналне делатности СР Србије, одбранио je 31 марта 1964 своју докторску дисертацију „Економска политика и методи усмеравања развоја градова у Југославији“. Драгомир Давидовић, виши стручни сараднмк Института за криминолошка и криминалистичка испитивања, одбранио je 11 априла 1964 своју докторску дисертацију „Привредни криминалитет и улога друштвене контроле у његовом сузбијању“.

139

БЕЛЕШКЕ