Анали Правног факултета у Београду

142

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

одбора истога Удружења, као Одбора за саобраћајно право, посебно за ваздухопловно и васионско право, и новообразованог Одбора за екстратериторијалну примену рестриктивног законодавства о трговини. Као бивши слушалац Хашке академије за међународно право, Борко Николајевић je постао председник југословенског огранка светског Удружегьа слушалаца те Академије. У том својству организовао je Конгрес тог Удруженьа у Дубровнику 1962 и добио признање, заједно са југословенским огранком, за видан успех који je тај конгрес постигао. Борко Николајевић je пуних десет година био члан Уређивачког одбора Југословенске ревије за међународно право, органа ЈУМП, и помоћник одтоворног уредника те Ревије. У свим тим многобројним делатностима, Борко Николајевић je дао пуну меру и увек показивао много добре воље, пожртвованости, осећања одговорности и смисла за сарадњу. Све je он то постизао захваљујући ретким особинама које су га красиле и по којима he остати у трајној успомени својих друтова и сарадника. Он се веома много уносио не само у питања наставе и проблеме научне природе него и у личне тешкоће и односе својих сарадника и пријатеља. Он je у ствари волео и поштовао човека, уносећи и сам у своје односе саосећање, разумевање, али и ведрину која даје стварима прави смисао и олакшава општење и саобраћај међу људима. Зато je он свакако и био вољен и поштован у свакој средини, међу старијима и млађима. Стога he он у нашој средини остати у трајној успомени. Нека je слава Борку Николајевићу!

Говор проф. dp. Борислава Благојевића одржан на сахрани 20 марта 196

Борислава Благојевића

Kao запажени стручшак своје генерације изабран je 1947 за асистента за предмет међународно приватно право. После положеног доктората правних наука постаје доцент, а 1960 и професор Правног факултета за привредно и међународно приватно право. Научни првенац друга Борка Николајевића, његова докторска дисертација, носи изразити печат његове личности и његове љубави и његове мржње. У тој књизи О репарацијама ратној штети у Другом светском рату одише његова љубав за наш народ и све народе антихитлеровске коалиције, његова љубав за оне масе људи ко je су изгубиле живот или бар имовину — своју личну или националну али исто толико и мржње према варварству варварима који су проузроковали толике жртве и толике штете. И та шетова љубав и његова мржња остали су битпе црте његовог характера и држања до последньег дана: требало га je видети пре неколико недеља са колико жари брани право наших народа на обештећење жртава фашистичких насиља, згражајући се и л>удски се узбуђујући да