Анали Правног факултета у Београду
О ЗНАЧЕШУ МАРКСОВОГ ЕКОНОМСКОГ ДЕЛА
13
требе анализе капитализма; да je велики број страница У његовом делу посвећен разматрањима такозвапих општих закона привредног живота и принцl-ша који имају значења општих ставова политичке економије универзалније вредности. Исто толико je важно да Маркс изводи и нужност и основне принципе и законе социјалистичког система из критике капитализма и његових институција. Те, уколико у његовом делу нема позитивне разраде деловаььа економских закона у одређеној емпиријској ситуацији изградње социализма, има формулисаних општих закона и принципа на ко je се ова будућа ситуација треба у неку руку да ослања и о којима мора да води рачуна. Из позитивне анализе капитализма Маркс, дакле, несумњиво дедуцира низ нормативных принципа и закона социјалистичке привреде (на пример, када говоримо о деловању принципа расподеле према раду у социјализму, када говори о вредносној и матери ј a лној структури производа у социјализму, када говори о планирању као свесној расподели друштвеког рада сходно пројецираним потребама, итд.). Рећи he се на то да ови општи принципи и закони додуше постоје код Маркса али да конкретна пракса изградње социјализма захтева много детаљније и специфичније законитости да 6и могла да решава своје проблеме. И то je несумњиво тачно. Али то je шири проблем односа било којег теоријског производа у домену економских наука и конкретне економске праксе. Ни Марксова анализа капитализма не одговара непосредно ниједној конкретној пракси тада постојећих капиталистичких земаља већ добија своје специфично објапгњење полазећи од посебних и специјалних економских закона који се у тпм земљама испољавају. Зато Марксова анализа капитализма има одговарајуће пуно теоријско значење за теорију социјалистичке привреде. Но само под претпоставком на основу које и произилази нужност из весног даљег развијања Марксових ставова, уколико je реч о социјалистичкој практичној изградњи. Марксова анализа капитализма je анализа „чистог капитализма“ и учење о еконолским последицама његове зрелости и потпуности у развитку. Марксово учен>е о нужности и неопходности социализма произилази непосредно из његове анализе акумулације капитала, тј. закона централизације и концентрације капитала и радничке класе. На тој основи ниче и класни сукоб и његово разрешење и укидање у новим економским односима. Међутим, историјски, социјализам кастаје када капитализам још није испунио претпоставке „чистог“ и „зрелог“ капитализма у светским размерама већ само на извесним тачкама светског економског развитка. И историјски, социјализам настаје у националним економијама релативно неразвијеног капитализма. Отуда у њима и сви закони капйталистичког развитка имају само делимична узрочно-последична дејства која Маркс има у виду за развијени капитализам. Отуда, и нужност и неопходност да се у економској изградњи социјализма да толики значај свесном, организационом и неекономском фактору jep je дејство економских закона споро и недовољно да проузрокује социјалистичке учинке, тј. да репродукује