Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година XII Јануар — Март 1964 . Б р. 1

Поводом 145-те годишњице рођвња Карла Маркса и 80-то годишњице његове смрти Секција Правног факултета Удружења унизерзитетских наставника и Савез с тудената Правног факултета организовали су комеморативно вече посвећено доприносу Карла Маркса у развитку друштвених наука са посебним освртом на његов утицај на развитак правних наука. На овол скупу професори др. А. Галс, др. И. МаксимовиП и др. М. Печујлић одржали су предаеања о темала 1. Знача ј Марксових дела за грађаиско право; 2. Неке мисли о значају Марксовог економског дела; 3. Марксова теорија друштва. Текст ових предавања објављују Анали у овол броју.

ЗНАЧАЈ МАРКСОВИХ ДЕЛА ЗА ГРАЂАНСКО ПРАВО

Грађанском праву, као ни било којој друтој грани права као научној дисциплини Маркс није дао прилоге такве врсте као, на пример, економској науци или социологији. То je и разумл>иво. Економија je још и за Марксова живота била нова наука a социологија као научна дисциплина у ствари још није ни постојала. Грађанско право je, међутим, већ била изграђена наука чији су научни елементи настали join у римском праву. Сликовито речено, грађанско право представлю у великој мери анатомију и физиологију друштва робних произвођача. Оно je постојало још пре Рима, у Грчкој, у Месопотамији, у старим културама, уколико су дошле до степена робне производње. Но, до Маркса, слика грађанског права као друштвене праксе била je изврнута у грађанскоправној науци. Мислило се да грађанскоправна наука ствара праксу, да je апстрактна волю индивидуе покретач и стваралац те праксе. Маркс je доказао да ствар стоји обрнуто. Грађанско право као право, као правно-нормативни систем, као „однос вола“, само одражава извесну објективно дату стварност у друштву ко ja се испољава у кретању робе. Грађанско право као и право уопште само je надградња над друштвеыом стварношћу а особито над економиком друштва. Што се тиче грађанског права посебно, оно je непосредна надградню над економиком робе. Ако се у другим гранама права својство права као надградню често исполюва само посредно, понекад заобилазно кроз сложени сплет узајамног дејства разних савремеиих и историјских друштвених чинилаца, у грађанском праву се тај однос испољава непосредно. То je разлог што Маркс грађанско право често узима само као форму чију садржину чине робии односи.