Анали Правног факултета у Београду

ЈЕДИНСТВО СВЕТА

39

јединство света односно које, са становишта права, условљавају да ce може говорити о јединству света, а то у крајњој линији значи да се може радити на јединству света, и то бар на остварењу минимума садржине тога јединства, да би се, полазећи од тога минимума, могло радити на повећању и проширегьу, и у области права, садржине ј единства света, и тиме доприносити повећању и проширењу садржине ј единства света у целини. Те две основне појаве, принципа односно постулата у савременом праву, по нашем мишљењу, јесу: универзалност међународног права (а све више и неких других грана права) и право активне мирољубиве коегзистенције. I, Квантитативно характеристике савременог међународног живота и међународних односа, па преко ньих и на основу гьих и међународног права, изражене у универзалности међународних проблема, решења и принципа у свакој области међународног општења, представљају данас већ скоро опште усвојене особине савременог живота, и посебно међународног права. При томе та тзв. квантитативна универзалност, уколико je реч о међународном праву, односи се с једне стране на број држава и народа за које важе међународно право у целини и на исти начин, а с друге стране обим материје, „тематике“ која je предмет међународног одн. међународно-правног регулисања. Универзалност по субјективима међународног права je данас већ стечено и остварено стање, тако да некадаппье разпикованье држава према степену и врсти цивилизације припада прошлости. При томе данас, у овом погледу, карактеристичне су две појаве: једнакост третмана сваког субъекта међународног права настаје самим моментом његовог настанка, и то независно од било каквих његових особина, тако да je универзалност обезбеђења једнакошћу сваког субјекта, бар уколико je реч о субјективитету са становишта међународног права; право сваког носиоца суверенитета да му буде признаю својство субјекта, изражено с једне стране у праву народа на самоопредељење а с друге стране у дужности сваке државе да поштује самосталност сваког насталог субјекта међународног права , и да се према њему односи једнако и без сваке дискриминације. На тај начин универзалност у погледу субјекта има данас не више статички већ динамички карактер, пошто она у себи имплицира и право народа на самоопредељење, а то значи у крајњој линији потпуно ликвидирање стања у коме би постојали били какви облици или остаци колониализма односно неоколонијализма било које врсте. Универзалност квантитативног карактера у погледу обима материје, „тематике“ која je предмет међународног одн. међународноправног регулисања оличава се у сталном ширеньу предмета међународног права у најширем смислу речи односно предмета интересованьа и регулисања! од стране међународне заједнице или на међународном плану и нивоу уопште. Данас скоро нема ни једне области друштвеног живота у погледу које међународна заједница не показује бар минимални интерес успевајући да постепено изграђује и правила међународног карактера. При томе интензи-