Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

337

маћа држава организује, најзад, и посебне администраций е за поједине гране саобраћаја (друмски, железнички, птт и тт саобраћај, речни, поморски и ваздухопловни) чија се структура и функције посебно и подробно излажу. Но, основни проблем искоришћавања простора за саобраћај je питанье слободе кретања које превазилази границе држава и као принцип и као факт данашњег света. Оно чини основну заједничку премису домаћег и међународног саобраћаја. Међународно изједначавање саобраћајних правила, иако не потпуно, данас je таквог интензитета да се с правом може рећи да међународни односи поводом саобраћаја чине један од најважнијих сектора међународних односа уопште. Аутор посебно разматра проблеме и делатности организоване међународне заједнице у вези саобраћаја дајући исцрпан преглед структуре и рада појединих међународних саобраћајних тела и правних основа њихових делатности, као и међународног саобраћајног права уопште. 4. Друти део књиге посвећен je објектима и субјектима саобраћајног права. Подразумевајући под саобраћајним објектима изграђене или природно постојеће објекте којима ce саобраћај служи за савлађивање простора, писац их дели у три трупе. Прво су саобраћајни путеви који служе као простори којима се савлађује одређено растојање, затим саобраћајна средишта као центри саобраћајних операција и најзад, саобраћајна средства као инструменти којима се ефективно изводе саобраћајне операције. Подробно се разматра њихов општи положај, услови и околности под којима учествују у саобраћају, уз анализу правке природе односа који се поводом њиховог искоришћавања и учешћа у саобраћају развијају. Прелазећи на субјекте саобраћајног права, писац их такође издваја у три трупе. То чини тако што посебно обрађује транспортере и трансмисионаре као активна извршиоце саобраћајних операција (саобраћајна предузећа), затим привредне организације чија средства чине безусловну претпоставку извршавања саобраћајних операција (предузећа саобраћаја) и најзад, личности које од случаја до случаја улазе у сферу саобраћајних операција и саобраћајних, односа уопште. То су корисници саобраћајних услуга и странке у пословима саобраћајног права. Поред ових излаганьа даје се и краћа анализа саобраћајиог особља, да би овај део книге био завршен актуелним разматрањем положаја трећих лица који услед caoбраћајних активности могу истаћи неко своје право (бука, испуштање гасова и сл.). 5. Саобраћајно пословно право je предмет излагања у трећем делу књиге. БЬиме се обухвата економска и правна техника искоришћавања саобраћаја као привредне активности са свим њеним специфичностима и модалитетима. Општу специфичност саобраћајних послова аутор види у томе што они поред тога што се врше према устаљеним начелима захтевају одређену професионалну стручност превозиоца, чему следи и тзв. квалификована одговорност партнера. Саме саобраћајне послове писац дели и обрађује у две трупе. Саобраћајне послове у ужем смислу, који имају за предмет економску експлоатацију саобраћаја указивањем услуга од стране саобраћајних организација непосредно корисницима тих услуга. Они се изражавају у пословима превоза и пословима преноса (транспорт и трансмисија). При томе послови превоза обухватају две велике трупе: превоз путника и превоз ствари. У оба случаја материјалних вредности. За разлику од тога послови преноса (трансмисије) имају за предмет специфичан облик транспорта нематеријалних вредности. Што се тиче одељка саобраћајних послова у ширем смислу, под њима се обухватају послови саобраћајне привреде који подразумевају послове који непосредно прате саобраћајну привредну операцију, послове који се тичу коришћења саобраћајних капацитета, као и послове изградње, одржавања саобраћајних објеката и услуга саобраћајним предузећима. На подлози ове систематизације, писац подробно и посебно излаже све послове саобраћајног права и њихове модалитете, заједно са анализом