Анали Правног факултета у Београду

ЗАШТИТА САМОУПРАВНИХ ПРАВА КОЛЕКТИВА

183

cultés qui se sont manifestées jusqu’à présent ou bien, si cela n’est pas possible, de la supprimer purement et simplement. Quand le tribunal est autorisé en vertu de la conjuncture concrète du cas donné de constater le fait de l’existence des circonstances particulièrement aggravantes, et tant que condition de droit criminel pour l’application de la loi dans tous les cas exceptionnellement graves article 41 du Code pénal, donc même pour les délits les plus graves, ou bien des circonstances atténuantes qui rendent l’acte particulièrement insignifiant, il n’y a pas de raison de craindre que le tribunal ne serait pas en mesure de réaliser l’application équitable de la loi, même dans les cas auxquels on n’y a pas »songé« dans la disposition du deuxième alinéa de l’article 4 quand elle n’existait même pas. Une telle attitude est confirmée de même par l’expérience acquise tout aussi bien en Yougoslavie que dans les autres pays.

О СУДСКОЈ ЗАШТИТИ САМОУПРАВНИХ ПРАВА РАДНИХ КОЛЕКТИВА

Питање заштите самоуправних права грађана и организација постављало се често и раније али je оно тёк са доношењем нашега новог Устава добило свој сигуран правни основ и путоказ. Као што je то већ у диокусији о Преднадрту Устава констатованр, до сада се веома ретко дешавало да je предузета судска интервенција за заштиту самоуправних права. У пракси се пак дешава да се самоуправна права не поштују, да се крше, Међутим, правки односно судски систем,заштите тих права и одговорности за гьихово кршење још није довољно одређен и регулисан, To je једно ново подручје за правну науку и законодавну праксу, али сам живот већ тражи конкретна решења. Због тога би заиста требало уложити нове напоре за даљу разраду правне заштите самоуправних права и изградити нову судску праксу на том подручју. Реч je овде управо о једној таквој пракси, која ће бити одраз стварно нових односа у нашем друштву, односа створених радничким самоуправлением (1). Уопште ce појављује потреба једне свестраније и боље правне обраде самоуправљања и самоуправних права ко ja уистини више или мање дају сасвим нов квалитет и свим другим правима. И то како у материјалноправном тако и у продесноправном или судско-организационом смислу и погледу. А познато je да код нас још није поклоњена довољна пажња ни правним питањима и проблемима који се тичу одговорности настале у вези са вршењем права самоуправљања и располагања друштвеним средствима. Мислимо посебно на имовинску или материјалну одговорност. Више се пак расправља само о извесним питањима друштвено-политичке или економске

(1) На ове и сличне чињенице указао јс друг Вељко Влаховић, у дискусији на заЈедничкој седници Савезне народне скупштине и Савезног одбора ССРН ЈугославиЈе, обЈављеноЈ у књизи; Преднацот Устава Федеративна Социјалистичке Републике ЈугославиЈе, „Комунист“, 1962, Београд, с. 240 и сл. У вези са овим интересантно Je такође и запажање да су самоуправна права производите колектива била чешће нарушавана од стране комуна него од стране републичких и савезних органа (В. о томе ближе у кгьизи Института друштвених наука: Радничко еамоуправльанье ТенденциЈе и развоз, с. 35 и сл.).