Анали Правног факултета у Београду

186

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

изборне процедуре сматра се да треба поменути могућност избора радничког савета по изборним јединицама, што je стварно од посебног интереса и за садашњи процес интеграције наших радних организација (3). 11. Судска заштита права директора радне организације. - Поред осталих гарантија које наш поменути Основни закон о избору радничких савета пружа директору радне организације од евентуалних яезаконитих одлука радничког савета по питању његовог разрешења, такође je предвиђена и одговарајућа судска заштита његових права. Овај закон даје директору право да ноже и једном посебном жалбом тражити од суда да утврди: да ли су постојали условц за његово разрешение и да захтева накнаду штете која му је причињена пеоправданим разрешењем (в. чл. 97). Наиме, по чл. 97 директор који je на основу одлуке радничког савета разрешен дужности ложе тужбом . против радне организације тражити: да суд утврди да није био спроведен законом прописани поступай за разрешение директора односно да не постоје чињенице које представљају законски разлог за разрешење директора и тражити накнаду штете ако му je она одлуком о разрешењу проузрокована. Ова тужба се подноси општинском суду на Чијем je подручју седиште радне организације, и то у року од 60 дана од дана достављања одлуке о разрешењу. Ако je ипак директор против одлуке о разрешењу изјавио жалбу општинској скупштини, он тужбу може поднети тек пошто ошптинска скупштина донесе одлуку о жалби, и то у року од 60 дана од дана кад му буде доставлена одлука ошптинске скушптине (чл. 97, ст, 1). - Међутим, одлука суда донесена по овој тужби нема дејство на извршење одлуке радничког савета о разрешегьу директора (чл. 97, ст. 2). Што значи да таква судска одлука, уколико се тиче њене правоснажности има само одговарајуће имовинскоправно или грађанскоправно дејство. Овој и оваквој тужби могло 6и без сумње имати места и у случају разрешена директора у установама. Наиме, по нашем Основном закону о органима управљања у установама („Службени лист СФРЈ“, бр. 22/64) у установама се образују савет (раднички савет односно одговарајући орган управљања) и управни одбор (чл. 1). А директор односно одговарајући орган управљања именује се на начин предвиђен Основним законом о избору радничких савета и других органа управљања у радним организации ама (чл. 5). Овај пак наш закон не садржи и некоје специјалне, посебне одредбе које би се имале примешгти у случају разрешења директора извесне установе. Што значи да се и овде на сходан начин примењују поменуте законске одредбе које се тичу разрешена директора радних организација. Иначе, тужба о којој je овде реч јесте несумњиво једна потпуна или тзв. осуђујућа или кондемнаторна тужба. По таквој тјж6и суд, као што je познато, доноси и одговарајућу пресуду; тј. такву пресуду која има својство тзв. извршног наслова и на основу које тужилац може тражити и принудну наплату досуђеног потраживања. Али би директор у наведеном случају могао такође, сходно одредбама чл. 175 Закона о парничном поступку,

(3) В. експозе Трајча Грујоског, савезног секретара за законодавство и организацију, дат на 10 седници Савезног већа Савезне скуггштине одржано] 31. марта 1964. објављен заједно са пом. Основним законом, издатъе ..Службеног листа СФРЈ“, 1964.