Анали Правног факултета у Београду

466

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У другу групу овлашћења улазе она која Потпредседник Републике врши 'сам (21). Затим, Потпредседник може (заједно са Председником или сам, Зависи од случаја) да стави свој коначни вето на сваки закон (из одређене материје) или на одлуку Представничког дома или на поједини њихов део. Исто тако, он може (такође заједно са Председником или сам) да захтева од Представничког дома делимичну или потпуну ревизију закона и одлука к oje je донео. У погледу могућности да место Потпредседника Републике остане упражшено, Устав предвиђа неколико ситуација: смрт, писмена оставка поднета Представничком дому, осуда за велеиздају и одређена кривична дела, стална физичка или душевна неспособност или трајна одсутност која спречава Потпредседника да стварно врши своје функције. Ако наступи један (или више) од горњих случајева, функције Потпредседника вршиће Председник односно Потпредседник Представничког дома све док се место не попуни. Рок за допунске изборе je четрнаест дана од дана када je место остало упражњено. Најзад, против Потпредседника Републике под одређеним условима може бити покренут и кривични поступай за време трајања његовог мандата. 6. Југославија. ■ — Установа Потпредседника Републике први пут je уведена Уставом од 1963 (22). У погледу. избора Потпредседника решена су слична али не и у потпуности.као у случају Председника Републике. Наиме, они се бирају на период од четири године. Поступак избора je исти за оба кандидата с тим што се за избор Потпредседника не тражи тајно гласање. За Потпредседника постоји ограничење да не може бити поново биран на исти положај за наредни мандатни период. Потпредседник Републике не мора бити изабран из редова савезних посланика. Али, ако јесте, овај избор не повлачи неспојивост функције посланика са функцијом Потпредседника. Основна дужност Потпредседника јесте да у случају одсутности замењује Председника Републике „у вршењу његових функција“. Сматра ce да Потпредседник „не постаје нови Председник Републике ако би пре истека мандата Председника престале његове функције“ (23). Међутим, из саме одредбе се може закључити да je замењивање Председника у одсутности потпуно и да нема изузимања неких функција Председника. Потпредседник није само потенцијални носилац функције Председника Републике већ и њег.ов сталшг сарадник јер он може и да заступа Председника у вршењу одређених послова. Устав не одређује који су то послови и докле иде заступање већ само то да Председник Републике „може поверити“ такво заступање Потпредседнику. У досадашњој пракси налазимо да je преношење одређене врсте послова извршено посевном одлуком, објављеном у Службеном листу СФРЈ (24). Овом одлуком Председник Републике овлашћује Потпредседника Републике да „сагласно саве-

(21) Према чл. 49 Устава Потпредседник Републике на пример; именује и опозива турске министре; захтева од Председника сазивање Министареког савета у одређеним случајевима; присуствује свим седнидама Министареког савета са правом учешћа али без права гласа; ставл>а свој коначни вето на одлуке Министареког савета које се односе на иностране послове, одбрану и безбедност, као и вето на законе и одлуке Представничког дома које се тичу исте материје; консултује Врховни уставни суд и има право подизања тужби пред гьима; објавл.ује законе и одлуке које донесе Дом турске заједнице; обраћа се Врховном уставном суду поводом сваког сукоба или спора који се јави између Представничког дома и домова Заједница; врши право помилована у случају смртне казне а под одређеним условима упућује поруке Представничкоы дому, итд.

(22) Уставни закон од 1953 je прописивао да у случају одсутности или дуже болести Председника Републике њега замењује један од Потпредседника Савезног извршног већа а зависно од одлуке Већа (чл. 78, ст. 2). У Уставу од 1963 сва питања у вези са установом Потпредседника Републике регулисана. су чл. 223.

(23) Др Ј. Ђорђевић: н. д., с. 409.