Анали Правног факултета у Београду

REBUS SIC STANTIBUS У МЕЪУНАРОДНОМ ПРАВУ

397

мено међународно право признаје ово правило као объективно правно правило независно од правних фикција, као што je на пример прећутан споразум странака, ипак приликом примене не може се у потпуности занемарити воља уговорних страна. То произилази и из формулације чл. 44 нацрта уговорног кодекса који предвиђа да само она промена околности чини садржину правила која je представљала основ споразума уговорних страна. Другим речима, приликом решавања конкретног спора потребно je испитати услове под којима je дошло до сагласности воља закључења спорног уговора. Међутим, то није ј едини елемент нити вољу можемо означили као основ правила. Решење треба тражити у проналажењу равнотеже између воље уговорних страна и њихових узајамних права и обавеза, у успостављању сразмере у правима и обавезама уговорних страна у промењеним околностима. Значај правила суштинске промене околности je огроман управо у савременим условима снажног технолошког напретка и социјалних покрета у свету који су и у међународни живот унели много више динамизма но што je то било у претходним периодима. У прошлости, употреба силе у међународним односима била je дозвољена па су и уговори најчешће мењани силом тј. ратом. Савремени међународни поредак обележавају покушаји да се рат елиминише као средство националне политике односно да се пронађу путеви за мирно решавање спорова. У склопу тих напора правило суштинске промене околности представља једно од сред става за остварење тог циља у једној сасвим одређеној материји, у међународном уговорном праву.

Смиља Аврамов

RÉSUMÉ La règle „ rébus sic stantibus“ dans le droit international contemporain L’auteur traite la question de la complexité de la révision des conventions internationales, eu égard aux limites étroites du développement institutionnel de l’ordre international d’une part et à la double fonction que possèdent les convention internationales d’autre part; la communauté internationale adopte sous forme de convention les règles de droit abstraites et dans ce cas les conventions jouent le même rôle que les lois dans l’ordre intérieur, c’est à dire elles réglementent un cercle déterminé de rapports internationaux. En même temps les conventions internationales apparaissent aussi en tant que forme la plus directe par l'intermédiaire de laquelle les membres de la communauté internationale réalisent de nombreux actes juridiques. Dans ce cas les conventions internationales quant à leur contenu et à leur forme “peuvent être comparées pux contrats de droit privé dans le droit interne. Cependant, la technique juridique tout aussi bien que les règles matérielles qui règlent le processus de la conclusion des contrats sont plus ou moins les mêmes pour toutes les sortes de conventions internationales. De cet état des choses s’ensuit toute une série de difficultés en relation avec la révision des conventions internationales. En analysant l’attitude de la doctrine contemporaine relativement à la question rebus sic stantibus l’auteur considère qu’il est impossible de construire cette règle sur la base de l’analogie avec le droit interne, vu que cette