Анали Правног факултета у Београду

366

АНАЛИ ЛРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Касније ce јавља други корен политичких странака у САД утица ј парламента. Наиме, у парламенту се јавља под ела на две странке, републиканце и федералисте. Најпре у парламентима држава, а затим и у савезном Конгресу, чланови парламента, припадници постојећих странака, да би својој странци обезбедили победу на изборима (за гувернере држава, одн. председника САД, као и на осталим изборима посланичким и другим), почињу на својим незваничним састанцима, који добијају име caucus, да одређују кандидате за изборе и да их препоручују својим присталицама, као и да са овима одржавају предизборне састанке. Касније се ови „каукуси“ проширују представницима странака изабраним нарочиту за ту сврху, што je касније послужило као подстицај да се створе кандидатска тела састављена искључиво од ових представника то су тзв. „конвенције“ које и данас бирају кандидате. Али 1824 je систем кандидовања путем „каукуса“, као недемократски, пао под ударцима демократског вала који je покренуо Цеферсон и кандидовање се вршило потпуно слободно и неорганизовано на најразноврснијим форумима. Разумљиво je да je то изазвало постављање бројних кандидата и за председника САД, који нису могли добити потребну већину у специјалном изборном телу. Зато je, по Уставу, Представнички дом пришао избору и, уместо да изабере кандидата који je добио највећи број гласова у изборном телу, Цексона, изабрао je другог, Адамса. То je изазвало велико незадовољство Џексонових присталица, који су тврдили да je избор недемократски. Истовремено се увиђа да je за победу на изборима потребна чврста организација, која може да обухвати масе. На основу већ стечених искустава у држави Њујорк на окупљању маса око одређених кандидата које су вршили специјални професионални политичари, Цексонове присталице прилазе организовагьу широке мреже одбора у целој земљи, са задатком да обезбеде његов избор. Одборима руководи централни одбор, а цео посао агитације и организације воде професионални политичари. То je прва савремено организована политична странка касније названа Демократском странном. Она заиста успева да обезбеди Цексонов избор, а он после победе сва места у државном апарату дели својим истакнутим присталицама, професионалним политичарима. Тако истовремено с масовном политичном странком настаје и професионални бирократски политички апарат који живи од политике. Ово je било утолико нужније што je ускоро потом проширено бирачко право и уведено опште право гласа и што je знатно повећан број изборник звагьа у држави. За обезбеђеше победе на толиким изборима и с толиким гласачима морао се организовати велики професионални апарат. Демократом характер странкама давала je, од 1831, национална, општенародна конвенција, тело састављено од делегата чланова странке које je одређивало страначки програм и поставляло кандидате, по' правилу онако како je то желео професионални страначки апарат. Док je у САД образована политичких удружења дошло пре поделе посланика у Парламенту, дотле je у Енглеској најпре дошло до поделе посланика у Парламенту, па тек после до појаве политичких удружења