Анали Правног факултета у Београду

420

АНАЛИ ПРАВНОГ Ф АКУЛ TETA

чито споразумели да укидају сва његова правна дејства ex tunc. Ово последње би било могуће ако кооперанти нису приступили извршењу својих уговорних обавеза. Овај уговор je по самој својој природи заснован на заједници интереса коопераната. Ова заједница интереса огледа се у тежњи за постизањем заједничког циља остварења финалног произвола заједничким радом и његове реализације (продаје, предаје радова и сл.). Стога je немогуће успешно извршење уговора у целини ако не постоји један дух сарадње и узајамног помагања и координације у току производите. Ова особина уговора о кооперации у индустрији je од посебног значаја за одређивање правке природе уговора. У пракси се тежи ка стандардизацији уговора о кооперацији у индустрији. Нека велика предузећа, фабрике већ утврђују одређене типове уговора за кооперацију у производили одређене врсте робе и такве „генералне уговоре“ (7) као своју понуду предлажу будућим кооперантима. 5. Обавезе и права коопераната. ■ — Уговором о кооперацији у индустрией за уговорне стране кооперанте настају одређена права и обавезе. Овде je усвојен термин за обе уговорне стране кооперанти док се у пракси у већини уговора кооперантом назива само једна уговорна страна а друга се означава речју „финалист" или „носилац производное“. У ствари ови термини би требало да означе да се то лице, та уговорна страна појављује према трећим лицима. Међутим, када се тиче права и обавеза које настају уговором о кооперацији у индустрији она су у суштини за обе уговорне стране истоветна, па и назив субјеката тог правног односа треба да буде идентичан. Друго je питање конкретна садржина престације појединог кооперанта. На пример: један кооперант израђује аутомобилске моторе, други каросерију возила, трећи електричне уређаје, а четврти монтажу и финалну обраду и сл. Међутим, ако узмемо уошптено, без улажегьа у детаље конкретних радњи и давања материјала од стране коопераната а то je и немогуће јер he то бити у случају сваког уговора у зависности од врсте производње и производи различито, можемо закључити да су основне обавезе коопераната: а) обавеза давања одређеног материјала и извршења одређених радњи у процесу заједничке производње и б) обавеза да се другом кооперанту односно кооперантима призна право на одговарајуће учешће у расподели остварених прихода заједничком производњом. Права би била корелативна обавезама. То значи да би сваки кооперант имао: а) право да захтева од другог односно других коопераната да дају одређени материјал и изврше одређене радње у току заједничке производив сагласно уговору и 6) право да захтева од другог односно других коопераната да му признају одговарајуће учешће у расподели остварених прихода том производимом. На једном конкретном уговору о кооперации у индустрији можемо најлакше уочити колико je обимна општа обавеза једног кооперанта да д§

(7) V овим уговорима о кооперацией у индустрией се предвиђа да ће се сваке године у оквиру овог генералног уговора зашъучивати годишњи уговори којн треба да прецизније одреде узајамна права и обавезе.