Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

177

радње и чињења које он сам не би хтео предузети, а поред тога дужан je да стан изда лицу ко je одреди управни орган и да трпи да то лице у оквиру овлашћења утврђених прописима, а не уговором користи и против његове воље стан. Овлашћење уживања (fructus ) постоји, власник зграде има право на цивилне плодове, станарину и закупнину, али и то ограничено, пошто му ce одбије учешће y трошковима управљања и текућег одржавања зграде. Поред тога порези на ове приходе које одређују скупштине општина су ванредно високи и износе преко половину укупне станарине или закупнине (у нашој правној терминологии постоји појам станарине који се односи на плаћање носилаца станарског права и закупнине на закуп пословних просторија локала). Овлашћење располагања ( abusus ) je такође ограничено. Постоје два ограниченна. Прво право прече куповине носиоца станарског права предвиђено члановима 38 и 39 Закона о својини на деловима зграда („Сл. лист ФНРЈ“, бр. 16/1959), тако да грађанин или нравно лице које намерава да прода стан као посебни део зграде дужан je тај део препоручении писмом понудйти на продаоју лицу које има станарско право и саопштити му цену и остале услове, тек ако ово не буде хтело да купи или се не изјасни у року од 30 дана понудилац може посебни део зграде продати другоме, али само под истин условима или за вишу цену од раније понуђене. Друго ако je у питању право својине на пословним просторијама лица која се баве занатском и другом привредном делатношћу, та својина се не може отуђити, чак ни лицу коме би та пословна просторија такође служила за обављање заната или допуштене приватне делатности. Једино наследници могу ову пословну просторију наследити под условом да се и сами баве допуштеном приватном делатношћу. Ако тог нема својина на оваквом објекту постаје друштвена. 14. Наведени прописи потпуно мењају ранија на чела о заштити права својине на непокретностима. Истина и даље власнику припадају одговарајуће власничке тужбе, али je њихова практична важност минимална иузев када се ради о праву својине на стану у који власник лично станује. 15. Законодавство о грађењу и урбанизму je имало за последицу даље учвршћење друштвене својине. ■ —■ Сви прописи из области грађевинарства и урбанизма, као и они који су донети да се олакша њихово спровођење јачали су друштвену својину на рачун приватне. То се види из напред изложеног. Може се закључити да je право својине на непокретностима у СФРЈ доживело потпуну трансформацију и да се од истина ограничене али доминантна приватне својине на зградама и грађевинском земљишту Законом о национализации прешло на друштвену својину, Поред тога и приватна својина, која je као што видимо у извесним границама и строго ограничена остала, изгубила je много у свом садржају и својинским овлашћењима. Следило би да je та својина постала лична, да je у основи изгубила обележја приватне својине у класичном облику, изгубила je у потпуности