Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

185

што значи да je тај закон ступио на снагу 13. фебруара 1965. Међутим, у чл, 145 (7), као и за Основни закон о пензијском осигурању, одређено je да he ce овај закон (Закон о изменама и допунама Закона о инвалидском осигурању) примењивати од 1. јануара 1965. У овом случају још je очигледније да je овом закону дато повратно дејство. Овде није било основа да се користи овлашћење из чл. 152 Устава у погледу ступаньа на снагу закона пре рока од осам дана од дана његовог објавл>ивања као што се то могло учинити за Основни закон о пензијском осигурању jep je Закон о изменама и допунама Закона о инвалидском осигурању објављен тек 5. фебруара 1965. Одређивањем да тај закон ступа на снагу у року краћем од осам дана не би се постигло оно што се желело, да закон ступи на снагу 1. јануара 1965. Остало je j едино да се користи уставно овлашћење о повратном дејству. Али то се могло учинити само за поједине одредбе закона (чл. 154 Устава), док je и у овом случају, противно уставном начелу из чл. 154, ст, 1 дато повратно дејство целом закону, а не појединим његовим одредбама. Мислимо да се у овом случају не би могло схватити да јц одредбом чл. 145 Закона о изменама и допунама Закона о инвалидском осигурагьу у ствари дато повратно дејство само појединим одредбама Закона о инвалидском осигурагьу, jep се овде не ради о пропису донетом на основу тог закона који се односи на извршење појединих одредаба тог закона који вепимају повратно дејство, већ о целом једном посебном закону.

Александар ДавиниН

КВАНТИТЕТ И КВАЛИТЕТ У МАРКСОВО J ЕКОНОМСКОЈ АНАЛИЗИ

Циљ овог чланка je да покаже једну страну Марксовог дијалектичког метода, јединство квантитативне и квалитативне анализе економских категории а. Економске категорије су теоријски изрази реалних односа између људи (1) па отуда изучавање њихове суштине претпоставља квалитативну анализу. С друге стране, будући да економске котегорије показују односе, дакле, облике повезивања људи у производном процесу, то се не могу изучавати њихове унутрашње везе без квантификације тих односа. Квантитет и квалитет чине спољашњу и унутрашњу одредбу појаве и они један другоме „одговарају по Енгелсу узајамно и обострано“. Ако се квантитативне промене схвате једнострано, онда се никаква суштинска промена не може уочити, а ако се квалитативне промене не схвате као резултат квантитативних промена, и обрнуто, онда je појава истргнута из кретања па се и не може сагледати у целини.

(7) Текст тога члана гласи: „Овај закон примењиваће се од 1. јануара 1965. године.“

(1) К. Маркс; Беда филозофије, Загреб, 1959, с. 115.